Do sada nije, a ni u budućnosti ne namjerava da uloži novac u kriptoimovinu, uprkos činjenici da sve više finansijskih institucija mijenja svoj stav prema kriptu.
Bafet je više puta izrazio svoje nezadovoljstvo bitkoinom, a koji su konkretni razlozi negativnog stava prema ovoj digitalnoj valuti objasnio je tokom okupljanja dioničara Berkšir Hatavej, piše Zimo, a prenosi Poslovni dnevnik.
Rekao je da bi, kada bi mu neko ponudio 1 procenat poljoprivrednog zemljišta u SAD, odmah izvadio ček na 25 milijardi dolara, a isto bi napravio kada bi mu neko ponudio jedan odsto svih stambenih zgrada u SAD.
Na poljoprivrednim zemljištima proizvodila bi se hrana, od koje bi dalje zarađivao, dok bi od apartmana dobijao najamninu. Njegov veliki ulog svaki bi se mjesec vraćao.
S bitkoinom je drukčija stvar: „Ako mi kažeš da posjeduješ sav bitkoin na svijetu i ponudiš mi ga za 25 dolara, ja ga ne bih uzeo jer šta bih s tim mogao napraviti? Morao bih ti ga prodati nazad na ovaj ili onaj način. S tim ništa ne mogu napraviti“, objasnio je.
– Bez obzira na to hoće li rasti ili padati tokom sljedeće godine, pet ili deset godina, ne znam. Ima neku magiju, a ljudi su pripisivali magiju mnogim stvarima – rekao je najpoznatiji svietski investitor i dodao kako bitkoin nije produktivna imovina i “ne proizvodi ništa opipljivo”.
Slično kao Bafet razmišlja i njegov partner Čarlie Manger. Tokom okupljanja dioničara rekao je kako tokom celog života pokušava da izbjegne stvari koje su glupe, zle i zbog kojih izgleda loše u poređenju s drugim ljudima.
Kupovina bitkoina spada u sve tri navedene kategorije, smatra Manger. Glupo je jer, kaže, njegova će vrijednost vjerovatno pasti na nulu, zla je jer potkopava sistem Federalnih rezervi, a zanimljivo, smatra da bi zbog toga izgledao glupo u poređenju s kineskim komunističkim vođom koji je bio dovoljno pametan da zabrani bitkoin u Kini, prenosi portal, piše Blic.
Najnovije vijesti Srpskainfo i na Viberu