Izvori su za španski portal “Rason” izjavili da očekuju da državni sekretar Vatikana, kardinal Pjetro Parolin, u prvom krugu glasanja dobije veliku podršku tih ”lobija”.
– Iako je prerano dati tačan broj glasova koje su već sakupili u svoju korist, oni (kardinali) se organizuju na takav način da žele da pokažu da postoji samo Parolinov način. A to se može postići samo ako osvoji najmanje 40 glasova na tom prvom glasanju – kaže izvor iz Vatikana.
Italija ima 17 kardinala birača na ovoj konklavi, ali postoji mogućnost da neće doći do blokovskog glasanja za Parolina, kardinala iz Veneta, budući da neki od njih podržavaju druge Italijane – kardinala Bolonje Matea Cupija i latinskog patrijarha Jerusalima, Pjerbatisu Picabalu.
Izvori navode da bi uz dio ”italijanskog lobija”, Parolinu takođe bila potrebna podrška ”kardinala veterana” iz Kurije, ali da je većina voljna da glasa za njega, u poređenju sa ”trampističkim” kandidatom.
– Nije da sam ultrakonzervativan, ali ljudi poput Roberta Sare ili Rejmonda Lea Berka znaju da trampistički kandidat nikada ne bi dobio dovoljno podrške i da bi radije podržali savitljivog kandidata koji bi usporio Franjine reforme – rekao je jedan sveštenik.
On dodaje da se Parolin do sada držao na marginama razgovora o narednom papi, ali da je dozvolio da mu se pojedini kardinali približe.
Neimenovani izvori su dodali da se čini da će većina latinoameričkih kardinala, za razliku od Afrikanaca, glasati kao ujedinjen blok, dok će se kardinali iz SAD podijeliti prema tome da li se zalažu za nastavak reformi pape Franje ili ne.
U 2013. više od polovine kardinala u konklavi bili su iz Evrope, a sada je taj procenat pao na 39 odsto, dok ih je 18 procenata iz Azije, takođe 18 odsto je iz Latinske Amerike i Kariba, a 12 posto iz podsaharske Afrike.
Osim Parolina i Cupija, za glavne kandidate se smatraju i kardinali iz Filipina Luis Antonio Tagle (67) i Gane Piter Turkson (76).
Papa Franja izabran je na konklavi 2013. godine poslije dva dana glasanja, a preminuo je 21. aprila od u 89. godini života od posljedica moždanog udara i sahranjen je u rimskoj bazilici Santa Marija Mađore.
Najnovije vijesti Srpskainfo i na Viberu