A uz vikend koji im prethodi, uz malo umeća i par od ranije sačuvanih slobodnih dana, zaposleni bi mogli da dobiju čak i desetodnevni prolećni mini odmor. Ovakvom razvoju situacije raduju se radnici i sindikati, dok poslodavci, sasvim razumljivo, nisu nimalo zadovoljni, piše Blic.
Neradni dani od Prvog maja do Đurđevdana
Predah od posla zvanično počinje 1. maja, na Praznik rada koji pada u srijedu i 2. maja, odnosno, četvrtka. Zatim je već u petak 3. maja Veliki petak, a onda je u nedjelju 5. maja Vaskrs. Neradni dan je i 6. maj odnosno Vaskršnji ponedjeljak, koji je ujedno i jedna od najvećih krsnih slava u Srba – Đurđevdan.
Sve u svemu, ako se računa i vikend koji prethodi prvomajskom prazniku, pojedini zaposleni mogu imati i svih 10 dana odmora.
Ipak, veliko je pitanje ko će i koliko odmarati tokom prvomajskih i vaskršnjih praznika. Nije tajna da će neki, prije svega u državnim službama i preduzećima, bankama, poštama… praznovati svih šest dana, dok će drugi morati da se zadovolje, u najboljem slučaju, slobodnim danima za Prvi maj i Vaskrs.
Potražnja za aranžmanima veća za 40 odsto
Zbog spojenih prazničnih dana, ali i desetodnevnog đačkog raspusta, mnogi uveliko planiraju putovanja u zemlji ili inostranstvu. Prema svjedočenju turističkih radnika, interesovanje putnika je u odnosu na prošlu godinu povećano za čak 40 odsto.
Najnovije vijesti Srpskainfo i na Viberu