Problem je nastao kada je guverner Centralne banke (CB) Senad Softić, zajedno sa MMF, tražio da se u CB formira zajednički registar računa za sve građane u BiH, čemu su se usprotivili pregovarači iz Srpske, tvrdeći da bi to bio prenos nadležnosti.
Kao i obično, obje strane imaju svoje argumente, a Srpskainfo je istraživala da li je famozni prenos nadležnosti jedini problem ili postoji još neka „kvaka“ u cijeloj priči.
Dopis
Predstavnici iz Srpske sumnjaju da to nije bio izvorni zahtjev MMF, nego da su zagovornici centralizacije BiH kod njih progurali takav stav, koji je kasnije postao uslov za cijelu BiH. Zato su, kako saznajemo, predstavnici iz RS u Upravnom odboru CB BiH uputili dopis Misiji MMF, kao i članovima Fiskalnog savjeta BiH iz RS, u kome ih upoznaju da ono što tvrdi guverner nije stav banke, nego samo njegov.
– To pitanje je u RS uređeno Zakonom u unutrašnjem platnom pometu i Zakonom o bankama. Znači, to zadire u pitanje poslovne tajne i na bazi zakona RS taj registar računa već postoji u APIF (Agencija za posredničke, informatičke i finanijske usluge). Sada se to pokušava prenijeti na CB BiH, pozivajući se na jednu generalnu odredbu iz Zakona o CB koja kaže da banka može svojim aktima obrađivati stvari. Može, ali za koje je nadležna i koje nisu regulisane na drugi način. Takođe, i FBiH je pri kraju donošenja takvog zakona i oni će formirati svoj registar računa fizičkih lica u svojoj agenciji – kaže sagovornik Srpskainfo, veoma upućen u detalje pregovora sa MMF.
Pravni osnov
Prema njegovim riječima, ako postoje dva registra na nivou entiteta, onda se može pristupati njima bez obzira gdje su locirani, pod uslovom da se podaci traže službeno, na zakonit način.
– Postoji još jedna osjetljiva stvar, za razliku od registra preduzeća. Ovo su lični podaci građana, bankarska tajna. Entitetski zakoni o bankama su propisali da se ovo pitanje može uređivati samo zakonom. A ta odredba u Zakonu o CB BiH ne postoji. Pozivanje na platne sisteme je pravno neodrživo, jer nema eksplicitne nadležnosti u tom smislu. Dakle, to pitanje je uređeno zakonima na entitetskom nivou. Imate pokušaj guvernera i pravnika kojima je on dao zadatak da se nađe pravni osnov da to bude u CB i da se reguliše odlukom CB, koja bi onda bila iznad zakona – tvrdi izvor Srpskainfo.
Ako postojeći registri u entitetima dobro funkcionišu i ako se ništa suštinski ne bi promijenilo formiranjem jednog registra, postavlja se pitanje šta onda konkretno dobijaju zagovornici zajedničkog registra.
– Kao što predstavnici RS smatraju da svaki gubitak nadležnosti slabi RS, oni vjerovatno obrnuto smatraju da svako preuzimanje tih nadležnosti jača ono što oni zovu državom BiH – zaključuje naš sagovornik.
Kontrapitanje
Istovremeno, ekonomistkinja Svetlana Cenić postavlja kontrapitanje: kako je registar računa fizičkih lica na nivou BiH prenos nadležnosti, a nije bio prenos registra računa pravnih lica, koji se čak javno objavljuju kada budu blokirani!? Osim toga, dodaje ona, u CB BiH vode se podaci i o kreditima, pa to nikom nije sporno.
– Zato mislim da je u pozadini cijele priče strah da će neko vidjeti stanje računa nekog tamo. Kod nas su u debelom raskoraku kod dosta ljudi imovina i prihodi, a da niko ne postavlja pitanje odakle im to. Iako registar sada postoji u RS, izgleda da se svako boji tog državnog nivoa. Dok god je u mom ataru, to je nešto kao zaštićenije. Prisjetimo se samo nekih transakcija koje su se dešavale, pa se to sve zagladilo. Jedna od njih je bila kada je u slučaju Nikole Špirića prebačeno nekoliko stotina hiljada maraka za kupovinu stana, pa su ljudi pitali odakle mu. Postavilo se pitanje prenosa tih sredstava vani, jer znate da je, čim je transakcija veća od 30.000 KM, banka dužna da je prijavi, da ne bi bilo zloupotrebe. U tom slučaju se to nije desilo. Naravno, taj primjer nije jedini – zaključuje Cenićeva.
Najnovije vijesti Srpskainfo i na Viberu