Danas se oblježava 1. decembar Svetski dan borbe protiv HIV/AIDS, a ljudi danas sa ovim virusom žive normlano, ne ugrožavajući ni sebe, a ni druge. Ipak stigma, diskriminacija i osuda društva i dalje postoje.
– Ja sam D.V. imam 27 godina i dolazim iz unutrašnjosti Srbije. Odlučio sam da se testiram na HIV jer sam posumnjao da sam zaražen, ali sam se plašio da provjerim. Ljhekari su mi rekli da po rezultate mogu da dođem za nekoliko dana. Nikome ne bih poželio to “čekanje”, nisam mogao ni da spavam, budem skocentrisan – kaže mladić.
Ovaj mladić je ispričap sa kakvom je strijepnjom išao da preuzme rezultate po toplom junskom danu. Kaže da je čuo svašta o HIV virusu i da se bojao da će se i njemu desiti strašne stvari ako dobije pozitivan rezultat.
– Strepio sam, došao je trenutak da se suočim sa istinom. Bio je sunčan junski dan, a ja odlazim u Institut da saznam imam li HIV. Kada sam došao doktor mi je rekao da uđem za njim i sjednem. Na stolu je bilo je mnogo koverti, uzeo je moju, otvorio, preblijdio i polako saopštio: “Rezultat pokazuje da si HIV pozitivan” – opisuje on.
“I ovo ćeš da preživiš”
– U jednom trenutku sve je puklo u meni, plakao sam, ridao sam, smijao, razna osjećanja su tu bila… Doktor me je pustio da se malo smirim, kada sam se smirio, udahnuo sam duboko, potražio čašu vode, eksirao i rekao sebi na glas: “I ovo ćeš da preživiš, idemo sada u borbu, jako, nema predaje. Sada ćeš sebi pokazati da si borac, da slušaš dalje savjete doktora, da se toga pridržavaš i nikako ne odustaneš , Otišao sam kući, navodi mladić.
Šok za šokom
– Kada sam ušao u kuću, zvao sam baku koja nije se odazvala, ušao sam u njenu sobu i vidio da je moja baka koja me je odgajila zauvijek zaspala. To je bio drugi životni udarac u istom danu!
“HIV mi je prenio namjerno”
D. ističe da nije htio da dozvoli da mu tri slova na papiru slome duh, on je odlučio da živi život punim plućima.
– Nisam dozvolio da me bilo šta slomi. Odmah sam počeo sa uzimanjem terapije. Terapija je dobra i savremena. Na svakih šest mjeseci radim analize i stanje moje, kako je ja zovem, “super bakterije” (HIV-a) je dobro i tu je gdje jeste. Kad kažem “super bakterija” mislim na to, ujedinili smo se i družimo se. HIV me je naučio da više sebe poštujem i volim, da brinem o sebi, svom zdravlju, gdje ranije i nisam toliko vodio računa, iskreno. Sumnjam da mi je HIV namjerno prenijet, jer kada sam htio da uzmem prezervativ, tadašnji partner me je uhvatio za ruku i tražio da ne koristimo zaštitu. Kriv sam što sam pristao – kaže on.
– Kriv sam i ja, jer sam svjesno dao nekome svoj život u ruke i šteta je učinjena. Bio bih nerealan da krivim samo drugu stranu. Osoba koja je meni prenijela HIV, zarazila je još dvoje ljudi. Jedan momak je izvršio suicid kada je saznao da je zaražen, a tek je bio napunio 18 godina.
“Više me boli diskriminacija, nego HIV”
On ističe da mu je najteže palo što su ga “bliski prijatelji” olako odbacili, a porodica ga je potpuno zaboravila nakon što su saznali za njegovu dijagnozu.
– Kada su za HIV saznali meni bliski ljudi, svi su me odbacili. Ja sam za njih sidaš! Niko me ne zove ni na jedno slavlje u familiji jer ću svoju “bolest” da im prenesem pojavljivanjem. Jako me je boljela stigma i diskriminacija, to je veća omča oko vrata, nego imati HIV. Treba se izboriti sa svim tim, a nije bilo lako… Na teškom životnom ispitu sebe sam jačao i gradio svoju ličnost, preživio i oluje i vjetrove, sebe bodrio i gurao samo naprijjed!
“Živim i radim normalno”
– Radim, putujem, uživam i u najvećim sitnicama. Kroz sve to upoznao sam nove i kvalitetne ljude koji su mi podrška i tu su, jedna od njih je moja doktorka. Veliko joj hvala za sve do sada što je uradila i da je tu, ona je očit primjer da kada radite nešto što volite, onda za sobom ostavljate neizbrisiv trag.
– Zagrlite i prihvatite, poštujte, čuvajte i volite vaše bližnje čak i kada su “drugačiji”. Uživajte u svakom mogućem trenutku. Volite sebe i druge. Živite život po osjećaju a ne po pravilima. Poštujte sebe, jer život je radost – zaključio je ovaj mladić.
Najnovije vijesti Srpskainfo i na Viberu