Zaposleni u Ministarstvu za naučnotehnološki razvoj, visoko obrazovanje i informaciono društvo su, naime, već neko vrijeme pod gotovo svakodnevnim pritiscima upravo zbog činjenice da su u pripremi novi zakoni o visokom obrazovanju i o osiguranju kvaliteta, radi podizanja kvaliteta nastave na fakultetima u RS.
Takve najave, saznajemo, ne padaju lako dijelu akademske zajednice, centrima moći, te onima koji vode pojedine visokoškolske ustanove, jer znače pooštrene kriterijume, a ministar Rajčević nedavno im je poručio i da treba da ostanu zabrinuti, jer imaju i razloga za to.
Posebno se kao udar doživljava to što su u Ministarstvu riješeni da ne dozvole da pojedinci pišu zakone po svojim interesima, te da određuju viziju i pravce razvoja visokog obrazovanja. Nacrt zakona još nije ugledao svjetlo dana, ali po dosadašnjim najavama iz ovog ministarstva, planiraju pooštravanje kriterijuma za izbor u nastavno-naučna zvanja, pojačan rad inspekcija i stroge kazne.
Sagovornici „EuroBlica“ ocjenjuju, ipak, da takve najave mogu da ugrožavaju samo pojedince ili strukture koje su duboko i dugo učahurene i brane lične pozicije, morali bi više da objavljuju i rade drugačije, ali da većina akadamske zajednice u RS i studenata smatra da su reforme neophodne i podržava ih.
Stanje u visokom obrazovanju nikad nije bilo idealno, ali u poslednjim decenijama sigurno nije dobro. Drago mi je da su se i neki ljudi u vrhu vlasti odvažili i rekli konačno da je car go, jer smo slušali i ministre koji su uljepšavali stvarnost i izbjegavali odgovornost.
A prvi korak da nešto mijenjamo je da kažemo da stanje nije dobro i drago mi je da su ljudi koji su na čelu pokazali hrabrost i spremnost da to pokrenu. Zaista, ima puno prostora za napredak, a mislim da je većina ljudi na fakultetima, posebno mlađih, sv,esna da može i treba bolje, i zainteresovana da se proces reformi ozbiljno zakotrlja, a ne da se ide linijom manjeg otpora i drži ustaljenog načina rada koji očigledno nije dobar – kaže profesor Filozofskog fakulteta Univerziteta u Banjaluci Srđan Dušanić.
Po njegovim riječima, stanje nije dobro ni kada se uzme nastavni proces, ni naučna produktivnost na našim fakultetima.
-Kada govorimo o nastavnom procesu, mi ne učimo studente pravim stvarima i na pravi način. Nema nas na međunarodnom planu kada je u pitanju naučna produktivnost u mjeri u kojoj bi trebalo da budemo. Isto je i kada su u pitanju međunarodni projekti i naučni radovi u međunarodnim indeksiranim časopisima. Jednostavno su promjene i napredak po tom pitanju neophodne – kaže Dušanić.
Kriterije, dodaje, treba unaprijediti, jer su oni najniži u regionu, a tako ozbiljne stvari se ne mogu ni prepustiti samo entuzijazmu. Akademci, ipak, očekuju i veću podršku iz ministarstva za istinsko bavljenje naučno-istraživačkim radom.
– Dobro je da je banjalučki univerzitet krenuo sa pozitivnim mjerama i pomacima kojima pokušavamo da podignemo kvalitet, ali bez opšte reforme na nivou RS, teško da možemo da napravite pravi iskorak – zaključuje on.
Među studentima, takođe, vlada uvjerenje da su promjene na bolje potrebne, a posebno modernizacija visokog obrazovanja, sa više prakse i istinskim sticanjem novih znanja i vještina.
– Zbog toga Unija studenata i njeno rukovodstvo pozdravlja i podržava reformu visokog obrazovanja. Očekujemo i više informacija o tome šta će se tačno raditi i na koji način, ali svakako treba uvesti i određene kontrole, posebno u slučaju plagijata i slično, o čemu smo mi već i govorili. Pooštriti kriterijume da bi i profesori dalo osjećaj da su tu zbog studenata, a ne samo obrnuto – kaže predsjednik Unije studenata RS Nemanja Babić, dodajući da vjeruje da trenutno rukovodstvo javnih univerziteta, a i većina profesora u RS podržava reforme.
On ističe da kroz ovu reformu treba pokušati i što više približiti tržište rada univerzitetu, uvesti što više prakse na svim fakultetima, te da znanje studenta posle završenog fakulteta bude takvo da može da bude konkurentan na tržištu i nađe zaposlenje.
U resornom Ministarstvu kratko kažu da je priprema novih zakona, koji su okosnica reforme u visokom obrazovanju, u toku, te da se očekuje da do kraja ove godine budu upućeni i u proceduru.
Trivić: Prvi put vidimo dobru volju
– Krajnje je vrijeme da dođe do promjena u visokom obrazovanju, jer je evidentno da dobar dio onih koji tu rade ne zadovoljava ni postojeće standarde kvaliteta, tako da sve aktivnosti ministarstva u smislu sređivanja stanja na fakultetima moramo podržati. Mjere o kojima se govori su i zahtjevi poslovne zajednice već nekoliko godina i sada prvi put vidimo dobru volju da dođe do nekih promjena.
Sa druge strane, vidimo i otpor pojedinaca ili grupa koji su i doveli sistem u ovakvo stanje, u smislu da nastoje da zadrže postojeće stanje s opravdanjem da zahtjevi poslovne zajednice nisu realni. Ali smatramo da visoko obrazovanje mora biti prilagođeno mogućnostima i potrebama ovog društva. Najveći napredak bi ustvari bio ako bi se analizirala stečena zvanja – kaže Saša Trivić iz Unije udruženja poslodavaca RS.
Najnovije vijesti Srpskainfo i na Viberu