Tako će, prema ovim prognozama, manji rast BDP od BiH imati Slovenija, 2,3 odsto i Sjeverna Makedonija 2,5 odsto. Predviđanja EBRD su da će Srbija i Crna Gora imati rast od 3,5 odsto, a Hrvatska 2,9 odsto.
-Ekonomski rast nastaviće da se oslanja na potrošnju domaćinstava, inostrana ulaganja, a s proizvodne strane, na usluge. Doprinos projekata infrastrukture i građenja u širem smislu na ekonomski rast može biti ograničen s obzirom na usko tržište rada i potencijalno potreba za uvozom radnika, kao i nedostatak konsenzusa za određivanje prioriteta i odobravanje projekata. Rizici od nepovoljnih vremenskih uslova takođe mogu pogoditi Bosnu i Hercegovinu slično kao i u ostatak regije – navodi se u izvještaju EBRD.
Dodaje se da se predviđa da će BDP u 2025. godini porasti na tri odsto, uz poboljšanje spoljnje potražnje i realizaciju velikih investicijskih projekata.
-Ekonomija BiH je porasla za 1,7 odsto u 2023. u uslovima globalne i domaće političke neizvjesnosti. Slab podsticaj rasta nastavio se u 2024, pri čemu je u prva dva mjeseca industrijska proizvodnja pala. Sa druge strane, turizam i trgovačka maloprodaja rastu, podstaknuti nižom inflacijom. U prva dva mjeseca porastao je robni uvoz, kao rezultat povišene domaće potražnje, dok je izvoz pao – stoji u izvještaju ove finansijske institucije.
Siniša Pepić, doktor ekonomske diplomatije, rekao je da je rast BDP Bosne i Hercegovine od 2,8% solidan s obzirom na trenutne ekonomske okolnosti.
-Međutim, ovaj rast pretežno se oslanja na potrošnju domaćinstava i strana ulaganja, što može ukazivati na potrebu za većom raznovrsnošću u izvorima ekonomskog rasta. Važno je razvijati nove sektore i proširivati ulaganja kako bi se stvorila stabilnija osnova za dugoročni prosperitet. Investicije u oblastima kao što su infrastruktura, obrazovanje, tehnologija i inovacije mogu pomoći diversifikaciji ekonomije, što znači manju zavisnost samo od potrošnje domaćinstava ili određenih sektora usluga – istakao je Pepić za Nezavisne novine.
Najnovije vijesti Srpskainfo i na Viberu