Poslije 28 godina postojanja, volonteri “Srca” spasavaju ljudske živote iz prostorije veličine kioska, od svega 10 kvadrata, u koju stane maksimalno dva računara i nekoliko stolica. Zato u smjeni od 17 do 23 sata ne može da bude više od dva volontera koji se javljaju na pozive i odgovaraju na poruke.
Centar “Srce” osnovan je na inicijativu grupe profesora Univerziteta u Novom Sadu, a danas u njemu ima tridesetak volontera kojima se za sve ove godine javilo i zatražilo pomoć oko 50.000 građana.
Tanja Bokun, direktorka ovog udruženja, kaže da su pokrenuli niz koncerata i kulturnih manifestacija preko kojih sakupljaju sredstva kako za prostoriju tako i za novu opremu koja im je neophodna.
Ono što se nije mijenjalo od početka rada je da nemamo stalni izvor prihoda, nego novac dobijamo kroz donacije ili projekte koji su opet namjenski, pa preko njih ne možemo da finasiramo prostorije ili tekuće troškove. Ovu sobicu od desetak kvadrata plaćamo iz sopstvenih sredstava, aplicirali smo da dobijemo prostor na korišćenje od Grada, ali za sada imamo samo obećanja da će se to desiti. Da li nema prostora ili nismo prioritet, ne znam – kaže Tanja Bokun.
“Srce” ima novca da pokrije još troškove u narednih pola godine. Kako se poslije toga ne bi razišli, potrebno je im je da konačno obezbijede normane uslove za rad. Bokun se sjeća momenata i kada se volonteri okupe pa “izvrću” džepove i doniraju koliko ko može za kiriju ili račune. Paradoksalno, za sve to vrijeme pozivi unesrećenih ljudi iz godine u godinu su se povećavali. Trenutno ih tokom jedne godine nazove oko 5.500 građana. Već odavno je neophodno da imaju treću telefonsku liniju, ali jednostavno nemaju gde da smeste ni telefon ni volontere.
Sa druge strane, najnovija istraživanja Unicefa u Srbiji ukazuju na loše mentalno zdravlje mladih, sa sve višom stopom poremećaja ponašanja, bolesti zavisnosti, depresije i samoubistava.
– Nekada su nam dva volontera po smjeni bila dovoljna, ali sada više ne. Ljudi se osjećaju više spremni da se jave, prepoznati smo kao udruženje, što je pozitivno, naši telefoni su skoro stalno zauzeti. Neko kome je potrebna pomoć ne može da nas dobije nekada i po tri sata. Treba nam barem još jedna telefonska linija i još volontera za čet – nastavlja Bokun.
Najporaznije je što za rad “Srca” ne treba mnogo novca, jer organizacija nema velike troškove.
“Rad u 10 kvadrata nemoguć”
Prvi prostor u potkrovlju zgrade u kojoj su bili bio je od Grada Novog Sada i plaćali su povlašćenu cijenu od 30 odsto od tržišne, ali u jednom momentu sve je počelo da prokišnjava i morali su da se isele. Ista sudbina ih čeka i sada. Otac jedne od bivših volonterki ponudio je svoj stan kao privremeno rješenje, a troškove će snositi svi zajedno, dok se ne nađe trajno rješenje.
– Još očekujem da će se nešto desiti, da sami plaćamo stanarinu je nemoguće, ali kad bi nam grad ustupio prostor po povlašćenoj cijeni to bi mogli da izguramo. U 10 kvadrata je nemoguće raditi, više čujem kolegu nego sebe – kazala je Tanja Bokun.
(Blic)
Najnovije vijesti Srpskainfo i na Viberu