Kad biste sjeli s Biljanom Erić za sto da obarate ruke, koliko god mislite da ste snažni ne bi ste se dobro proveli. Ova neustrašiva inženjerka mašinstva iz Trstenika je aktuelna prvakinja Srbije u obaranju ruku.
Titulu je osvojila i prošle godine, a ove ju je ponovo odbranila i još jednom pomjerila granice svojih mogućnosti.
Ovim neobičnim hobijem je počela da se bavi sasvim slučajno, kako je ispričala za Zadovoljna.rs.
– Moj brat je počeo da trenira obaranje ruke. Imali su sastanak kluba gdje im je trebao zapisničar. Pitao me da pođem da zapisujem to što pričaju. Pomislila sam: ‘Hajde, nikog ne znam, ali nema veze’. Oni su poslije toga imali sparing, pa mi je brat rekao da probam. Tada sam bila neko ko nije držao ništa teže od miša u ruci. Probala sam taj prvi sparing, rekli su mi da nisam loša i da će treningom to biti još bolje – priča Biljana.
Kako nikada nije voljela grupne sportove, a oduvijek je težila da bude fizički aktivna, Biljana je rado počela da trenira obaranje ruku. Za mnoge je to još uvijek „kafanski“ sport, ali Biljana kaže da je u procesu priznavanja i da se na takmičenjima pojavi do 150 učesnika.
Njeno prvo takmičenje uslijedilo je poslije samo mesec dana treninga u Novom Sadu – i mnogo ju je naučilo.
Biljana objašnjava da u Srbiji ima desetak žena koje se bave obaranjem ruku. Na takmičenjima vas dva poraza eleminišu, a ženama je mnogo teže nego muškarcima – jer zbog malog broja nemaju podjele po kategorijama.
Biljana je zbog treninga za obaranje ruku zavoljela i dizanje tegova.
– Treniram pet ili šest puta nedjeljno u teretani. Bavim se pauerliftingom, tako da forsiram vježbe snage: čučanj, benč i mrtvo dizanje. To mi svakako pomaže i u obaranju ruku, jer mi jača podlaktice, šake i prste. Uz te vježbe, imam sparinge – priča nam.
Zbog obaranja ruku, Biljana je slušala užasne komentare okoline, kako to ne priliči ženi. Međutim, ona za to ne mari.
– Ljudi ne praštaju uspjeh. Pa me često pitaju: Zbog čega obaraš ruke? Šta će ti to, ti si žena?’ Ali ja na sebe gledam kao sportistu, uopšte ne gledam to što je to muški sport. Dižem tegove i mogu da podignem težine koje prosječni muškarci ne mogu. A to sam postigla tako što odem na posao, vratim se, ručam, odem na trening – konstantan ritam imam, u treningu sam svaki dan – jasna je.
Kad kaže čime se bavi, mnogim muškarcima na početku bude čudno.
– Odmah pitaju koliko dižem iz toga, toga i toga. Onda budu zadivljeni što dižem više od njih. Ljudima koji treniraju nije čudno, barijeru imaju muškarci koji su neaktivni – kroz osmeh kaže.
Biljanu u ovom sportovima pokreće to, kako kaže, čak i onaj najslabiji može da dođe do toga da bude najjači. Ona je bila najslabija karika svog kluba, a sada je prvakinja.
– Vidite da vaš trud i ulaganje daje rezultate, i to vas pokreće. Trening vam podiže samopouzdanje – koliko god da ste umorni, kad odete u teretanu, izbacite taj višak negativne energije koju skupljate cijeli dan i budete lakši za broj – kaže.
A ima i poruku za žene koje žele da ojačaju i oprobaju se u nekom „muškom“ sportu.
– Savjetujem ženama da se kada vide takmičenje ne stide, već da priđu i pitaju da probaju da obaraju ruku. Mene je isto na početku bilo sramota, jer je bukvalno bilo 140 muškaraca i 10 žena. Ali, nikad se ne zna da li u vama čuči šampion – poručuje Biljana Erić, prenosi zadovoljna.rs.
Najnovije vijesti Srpskainfo i na Viberu