Jedan od najvećih duhovnika pravoslavlja u 20. vijeku i najpoznatiji rumunski monah, starac Kleopa, ostavio je dubok trag u duhovnom životu vjernika širom pravoslavnog svijeta. Njegova pouzdana i jasna uputstva o duhovnoj disciplini i ponašanju u crkvi i danas služe kao vodič za sve koji žele da pristupe svetinji sa srcem i umom spremnim za molitvu.
U nastavku donosimo 14 kanonskih pravila za vjernike, koja je starac Kleopa sažeto izložio kao pravila blagodostojnosti, naglašavajući značaj pomirenja, poštovanja liturgijskog reda i duhovne čistoće prilikom odlaska u svijetu crkvu.
Prvi kanonski uslov
Prije odlaska u svetu crkvu treba da se sa svima pomirite. Ako ide majka ili otac u crkvu, neka kažu: “Oprostite mi, djeco! Oprosti mi, suprugo!”
Drugi kanonski uslov
Kada ideš u crkvu, ponesi mali dar iz svoje kuće — makar svjećicu, novčić, prosforu, čašu vina, šta god možeš. Jer kroz taj mali dar koji donosiš u crkvu blagosilja se cijeli tvoj imetak, jer ga daješ na žrtvu Bogu.
Treći kanonski uslov
Dobro je da u crkvu dođeš ranije, da bi mogao da uhvatiš vaskršnje jevanđelje, jutrenje i slavoslovie. Takođe, ako dođeš ranije, možeš se u miru pokloniti jer nema mnogo sveta u crkvi, sedneš na svoje mesto i ne remetiš bogosluženje.
Četvrti kanonski uslov
Muškarci treba da stoje na desnoj strani u crkvi, a žene na lijevoj. Po ovom redosledu treba da stoje: stariji napred, sredovečni iza njih, najmlađi i mladići pozadi. Isto važi i za žene. Između muškaraca i žena treba da ostavite stazu u crkvi, da bi mogao da prođe svako ko želi da se pokloni i da odnese dar svetom oltaru.
Peti kanonski uslov
U crkvi se ne razgovara, jer je to veliki grijeh. Ako je neophodno da nešto kažeš, govori tiho, šapatom ili znakovima, prenosi Lepa i Srećna.
Šesti kanonski uslov
Ako si u crkvi, nemoj izlaziti dok se bogosluženje ne završi. Samo, Bože sačuvaj, ako si bolestan ili te nešto pritiska. U suprotnom, nemoj izlaziti ranije, jer ako izađeš prije završetka liturgije, bićeš poput Jude, koji je otišao sa Tajne večere, gde su Spasitelj i apostoli bili za trpezom, i otišao da proda Hrista, kako nas uči Sveti Jovan Zlatousti.
Sedmi kanonski uslov
Kada se klanjate svetim ikonama, nemojte da ljubite svetitelje u lice, jer je to greh i nije dozvoljeno. Ako je svetitelj naslikan u stojećem položaju, ljubi mu se noga; ako je naslikan do pojasa, ljubi se donji dio ikone.
Osmi kanonski uslov
Znajte da, nakon što sveštenik izgovori blagoslov početka svete liturgije, nije dozvoljeno da se bilo ko više vrši zemni poklon (veliko metanije) u crkvi ili da nosi darove oltaru, jer je to veliki grijeh.
Kada čujete da sveštenik kaže: “Blagosloveno carstvo Oca i Sina i Svetoga Duha, sada i uvek i u vekove vekova” — to znači kraj tog dijela službe! Od tog trenutka svi stoje mirno na svojim mestima, i ne odlaze da se mole ili da donesu darove. Čak i ako ste doneli dar u crkvu, sa svećom i prosforom, predaćete ih na kraju. Jer od tog časa sveštenik stupа u svetu liturgiju i nema vremena da uzme darove. Ako odeš ranije i liturgija prestane da se služi, ostaje mu mnogo molitvi i time se čini greh.
Dakle, darovi se predaju u crkvi prije blagoslova svete liturgije. Od tada nadalje nije dozvoljeno ni klanjanje, jer se remete oni koji žele da slušaju svetu liturgiju.
Deveti kanonski uslov
Hrišćani treba da kleče kada se osvećuju prečisti darovi, odnosno kada se peva: “Tebe pevamo, tebe blagosiljamo…!” Takođe, drugi kleče na čitanju jevanđelja. To nije grijeh. Kleči se i na “Dostojno” i na “Oče naš”.
Ko želi da pristupi Svetom pričešću treba da traži oproštaj od svih, od najstarijih do najmlađih. Muškarci idu najstarijim ljudima sa čela, i od njih traže oproštaj ako su im naneli kakvu žalost, govoreći: “Oprosti mi, brate! Oprosti mi, rode ili susjede!”
Isto tako, žene treba da idu najstarijim ženama i da traže oproštaj, ljubeći ih u ruku, a one ih poljube u čelo. Ovaj red se vrši pre odlaska na sveto pričešće.
Zatim se uzima upaljena svijeća i kod ikona se daje crkvenjaku u ruke. Ne ide se sa svećom pred sveštenika, pred Sveti putir. Jer kada se ide pred Sveti putir nije dozvoljeno držati upaljenu sveću niti se osenjivati svetim krstom, jer je velika opasnost. Dešavalo se da su ljudi, krsteći se, udarili Sveti putir ili sveštenika i prosuli svete darove. Kada dođete pred Sveti putir, prekrstite ruke na grudima. Tada sveštenik uzima kašičicom prečiste tajne i daje vam da ih primite. Kada dođete pred Sveti putir, prekrstite ruke na grudima.
Deseti kanonski uslov
Nakon što si primio prečiste tajne Isusa Hrista, pređi ka đakonskim vratima da ti tamo daju naforu i čašicu vina. Zatim otiđi do pevnica ili u pripratu da pročitaš molitvu zahvalnicu nakon svetog pričešća.
Treba da znaš da niko ne sme da se pričesti ako prethodno nije pročitao molitve za pričešće i molitve zahvalnice.
Ko se pričestio ne smije više da ljubi ruku svešteniku, niti da ljubi svete ikone i bilo šta dok ne pojede, jer tada prima Hrista. Nakon jela možeš ponovo da ljubiš ruke i svete ikone.
Nakon pričešća nije dozvoljeno pljuvati tri dana i tri noći, prema kanonskom poretku. Međutim, barem do sutrašnjeg dana, odnosno najmanje 24 sata, upamti to. Ali knjiga kaže tri dana. Tako je nakon svetog pričešća.
Oni koji su u braku i žele da se pričeste prečistim tajnama treba da čuvaju čistoću u porodici bar tri dana, a nakon pričešća da je održe bar dva dana. Tokom posta treba u svim danima da žive u čistoti.
Jedanaesti kanonski uslov
Onaj koji dođe u crkvu iz neke porodice naziva se apostolom porodice i treba da uzme svetu naforu za sve ukućane.
Ukućanima nije dozvoljeno, Bože sačuvaj, nedjeljom i praznikom da jedu bilo šta dok ne dođe onaj iz crkve da im donese svetu naforu, kao zamenu za prečiste tajne. Na grčkom se sveta nafora naziva antiđoron, što znači “umesto darova”, odnosno zamena za prečiste tajne za one koji se ne mogu pričestiti.
Nedeljom i praznikom, tokom svete liturgije, nije dozvoljeno pripremati hranu, jer je to veliki greh. Hranu pripremi od subote uveče i drži je na hladnom mestu, jer sada imamo frižidere, i podgrej je kada se vratiš iz crkve.U slučaju neodložne potrebe, nakon što izađeš sa svete liturgije, dozvoljeno je pripremati hranu. Ali u vreme svete liturgije, kada sveštenik vezuje nebo i zemlju i vadi čestice za milione duša, nemoj se baviti pripremom hrane jer je to veliki greh!
Tako je bilo kod naših predaka. Pitajte stare jer su tako držali ranije! Nedeljom se nije spremala hrana. To je veliki greh. Nije bilo dozvoljeno ložiti vatru i spremati hranu dok sveštenik služi božansku liturgiju za mnoge hrišćane, posredujući oproštaju za duše sa neba, sa zemlje i iz pakla.
Onaj koji dođe u crkvu iz neke porodice naziva se apostolom porodice i treba da uzme svetu naforu za sve ukućane
Dvanaesti kanonski uslov
Ko je bio u crkvi, kada je sveštenik rekao: “U miru izađimo! U ime Gospodnje” i izrekao otpus, odnosno kraj svete liturgije, treba da načini tri poklona usred crkve i ode kući.
Iz crkve neka ne staje dok ne stigne do svojih vrata. Da ga đavo ne odvodi u krčmu ili na igru, jer mu je tada teško. Počne sa Bogom, a završi sa đavolom. Tako radi neprijatelj: „Da li da odem kod tog rođaka, ili kod onog, ili malo u krčmu!”
Radost đavolova je što te je izveo iz Božijeg raja i odvodi te u pakao, jer krčma je čeljust pakla, kako su je nazivali svi sveti oci.
Kada uđeš u krčmu, đavo ti ukuca tri klina: prvi kada staviš nogu na prag krčme, drugi kada sjedneš na stolicu, i treći kada uzmeš prvu čašu. Tada si njegov i teško se oslobađaš. Dakle, od vrata crkve idi pravo kući!
Trinaesti kanonski uslov
Kada dođeš kući, pročitaj molitvu kod svetih ikona, a kada svi sednu za trpezu, ispričaj im šta ti je ostalo u glavi iz crkve: “Gle, bio je taj i taj apostol, to i to jevanđelje; sveštenik je držao tu i tu propoved; ovako je pevao pevac; bilo je tako lepo!”, da i oni koji nisu mogli da dođu u crkvu iz opravdanih razloga čuju.
Nakon što si i ti jeo, odmori se dva sata. Zatim treba nedjeljom i praznikom da posjećuješ bolesne i siromašne.
Ako znaš nekog bolesnog starca, ženu ili dijete, ili nekoga ko leži dugo u postelji, idi i poseti ga, jer čuj šta kaže Hristos na dan suda: “Bolesan bejah, a niste me posetili” (Mt 25,43), prenosi Lepa i Srećna.
Ako ne možeš da doneseš i najmanji dar bolesnom, dođi i reci mu riječ utehe: „Trpi, brate! Moli se Bogu, jer te voli! Koga Bog voli, toga i kažnjava. Ako budeš trpeo na ovom svijetu, nećeš više trpiti zagrobno. Tako su trpeli Jov, tako Lazar!”
Najnovije vijesti Srpskainfo i na Viberu