Iransko nuklearno postrojenje u Natanzu, u središtu zemlje, pretrpjelo je ozbiljnu štetu, prema podacima Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA), prenosi BBC.
Druga lokacija, Fordow, zakopana je duboko u planini. Dolazak do ove podzemne instalacije zahtijevao bi snažnije bombe za “uništavanje bunkera”, kojima raspolažu samo Sjedinjene Američke Države.
Sami pokušaji bombardovanja nuklearnih postrojenja unose zabrinutost, a koji su stvarni rizici bombardovanja Fordowa pokazuje i ocjena IAEA koja je napade na iranska nuklearna postrojenja opisala kao “duboko zabrinjavajuća”.
U ponedjeljak je generalni direktor IAEA Rafael Grossi izjavio da vojna eskalacija povećava šansu za radioaktivno ispuštanje s ozbiljnim posljedicama za ljude i okoliš.
– Kada iskopate uran iz zemlje, on dolazi u dva oblika: 99,3 posto je uran-238 – i 0,7 posto, ili oko jedan atom od 150, je uran-235, i to je ono što vam je potrebno za rad u vašem nuklearnom reaktoru – objašnjava profesor Pedi Regan sa Univerziteta Surrey i Nacionalne fizičke laboratorije Ujedinjenog Kraljevstva.
Eksplozija energije
Proces nuklearnog obogaćivanja u osnovi znači povećanje količine uranijuma-235. To se postiže uzimanjem uranijuma u gasovitom obliku i njegovim rotiranjem u mašinama koje se nazivaju centrifuge. Budući da je uranijum-238 teži od potrebnog uranijuma-235, oni se odvajaju dok se vrte. Ovaj proces se ponavlja iznova i iznova što je proces koji se naziva obogaćivanje uranijuma.
Nuklearnim elektranama obično je potrebno oko 3-5 odsto ovog obogaćenog uranijuma da bi generisale kontrolisanu nuklearnu reakciju koja oslobađa energiju. Ali kada je cilj napraviti nuklearno oružje, potreban je mnogo veći udio uranijuma-235 – oko 90 odsto.
U suštini, što je uranijum obogaćeniji, to je veći nalet energije kada se svi ti atomi razdvoje. IAEA je saopštila da je iranski uranijum dostigao oko 60 odsto obogaćenja, dakle, na dobrom je putu da bude dovoljno koncentrisan za nuklearno oružje.
Ali ispaljivanje rakete u pravilno uskladištene zalihe obogaćenog uranijuma ne bi predstavljalo “nuklearni incident” istih razmjera kao katastrofe koje su se dogodile u nuklearnim elektranama u Fukušimi ili Černobilu.
– Visoko obogaćeni uranijum je oko tri puta radioaktivniji od neobogaćenog uranijuma. Ali zapravo, na skali stvari, nijedan od njih nije posebno gusto radioaktivan. Ne bi izazvao veliki problem kontaminacije okoliša – objašnjava profesor Džim Smit sa Univerziteta u Portsmouthu, koji je proučavao posljedice katastrofe u Černobilu.
Veći problem predstavljaju tzv. fisioni produkti, odnosno čestice na koje se uranijum raspada kada je u reaktoru ili bombi, poput radioaktivnog cezijuma, radioaktivnog stroncijuma, radioaktivnog joda.
Budući da se na mjestima obogaćivanja ne odvija nuklearna reakcija, a eksplozija bombe je ne bi izazvala, ovi opasni radioaktivni “produkti fisije” ne bi bili prisutni. Umjesto toga, uranijum bi se mogao lokalno raspršiti eksplozijom.
Lokalizirana prijetnja
Nakon bombardovanja, IAEA je u postrojenju Natanz pronašla radioaktivnu kontaminaciju, ali prema njihovim riječima nivoi radioaktivnosti izvana ostali su nepromijenjeni i na normalnim nivoima.
– Sa uranijumom… zračenje se ne širi daleko. Ali za ljude u blizini lokacije, mogli bi postojati zdravstveni rizici. Što se tiče toksičnosti za ljudsko tijelo, sigurno ne želite udisati čestice uranijuma, niti ih želite gutati – kaže profesorica Corkhil, predsjedavajuća katedre za mineralogiju i upravljanje radioaktivnim otpadom na Univerzitetu u Bristolu.
To je zato što bi se čestice uranijuma mogle zaglaviti u ćelijama, unutar pluća ili želuca, i polako, radioaktivno raspasti, što će uzrokovati nepovratnu štetu ljudskom organizmu.
– Ako bi došlo do incidenta i centrifuge bi oslobodile uranijum heksafluorid, gas koji se nalazi u njima, onda bi to bio zaista ozbiljan hemijski incident. Ako uranijum heksafluorid dođe u kontakt s vlagom u vazduhu, on je zaista prilično korozivan i gadan jer može formirati vrlo, vrlo jaku kiselinu – rekao je profesor Simon Middleburgh, naučnik za nuklearne materijale sa Univerziteta Bangor.
IAEA je saopštila da njen Centar za incidente i hitne slučajeve radi danonoćno i da će nastaviti da prati stanje iranskih nuklearnih postrojenja i nivo zračenja na svojim lokacijama, prenosi Klix.
Najnovije vijesti Srpskainfo i na Viberu