Za rast cijene “plavog energenta” nije bilo ništa manje bitno ni zatvaranje cjevovoda na Baltiku zbog mogućeg curenja. Posebno plaši i to što pred samu zimu ni skladišta nisu na zavidnom nivou. Stručnjaci smatraju da novi ratni sukob još uvijek ne predstavlja prijetnju za evropsko snabdijevanje gasom, ali ne isključuju ranjivost mreže snabdijevanja i skok cijena iz drugih razloga.
Vojislav Vuletić, generalni sekretar Udruženja za gas Srbije kaže za Blic Biznis da nema ni jednog razloga zbog čega bi ratni sukob u Izraelu mogao da poremeti gasno snabdijevanje i cijene na evropskom kontinentu.
– Gledajući naš kraj, rat u Izraelu ne bi trebalo da ima nikakvog uticaja po pitanju gasa, imajući u vidu da mi dobijamo gas sa drugih strana. Ne dobijamo ga iz Izraela, sa Bliskog Istoka, Palestine… Prema tome, ne vjerujem da bi ratni sukob na tom prostoru mogao da poremeti cijene, količine ili nešto slično. Mi po tom pitanju nemamo nikakve veze sa njima, ne postoje gasovodi koji idu sa one strane prema nama, ne postoji nikakva proizvodnja koja bi mogla da nam bude ugrožena… Apsolutno mislim da ovaj rat ne može ni na koji način da utiče na naše prostore i Evropu i nema nikakvog potencijala kojim bi mogao da bude ugrožen gas kojim se mi snabdijevamo – kaže Vuletić.
Miloš Zdravković, stručnjak za energetiku ističe da bi ove zime moglo ponovo doći do cijene gasa od 2.000 i 3.000 dolara, a razlog tome navodi povećanu potražnju i potrošnju.
– Može da se desi da ćemo ponovo doći na one cijene od 2.000 i 3.000 dolara. Prosječno srpsko domaćinstvo troši 462 kilovata a prosječno evropsko 303. Naravno, tu ima i energetske efikasnosti, ali ta razlika je iz razloga što EU koristi gas za grijanje dok mi koristimo električnu energiju, tako da kad dođe zimska sezona neće biti samo potrebe industrije nego i grijanja – kaže Zdravković.
On napominje da je smanjenje evropske zavisnosti gasom zapravo rezultat manje industrijske proizvodnje, koja je u Evropi pala za preko 22 odsto. Za nivo industrijske proizvodnje neophodan je siguran dostup energije nafte i gasa, čije cijene sada rastu i evropska privreda ima velike gubitke i postaje nekonkurentna azijskim i američkim tržištima.
– Nekada je gas bio najveća prednost Evrope i evropske privrede. Danas je gas u Americi preko 120 dolara, a u Evropi je sada, u trenutku kada nije maksimalna potrošnja gasa, oko 45,3 evra po megavatu, odnosno 480 dolara za 1.000 metara kubnih. Dakle, u Evropi je poskupio više nego duplo, dok je američkoj industriji pala cijena i sada je oko 135 dolara – kaže Zdravković.
On objašnjava da evropska privreda nije konkurentna privredi SAD, i da od cijene gasa direktno zavisi i cijena električne energije, naročito u državama koje su ušle u zelenu tranziciju, jer je prema računici 2 megavata gasa 1 megavat električne energije.
– U Evropi taj gas direktno utiče i na elektro energetiku, i tako da kad dođe zima cijene ća biti veće – zaključuje Zdravković.
Vremenske prilike prošle zime su pomogle EU da prebrodi odvajanje od ruskih energenata, ali ova zima možda bude puno hladnija od višegodišnjeg prosjeka, navode stručnjaci. Petina električne energije u EU se proizvodi upotrebom prirodnog gasa pa njegova cijena igra važnu ulogu kod određivanja cijene električne energije, koja je kako kažu trenutno vrlo stabilna.
Cijene gasa porasle za 10 odsto
Na središnjoj evropskoj platformi za trgovinu gasom u Holandiji TTF cijene su u terminskim ugovorima s rokovima isporuke od mjesec dana porasle za 10 posto u odnosu na zatvaranje trgovine prošli petak, na 41,80 evra po megavatsatu (MWh).
Uprkos dvocifrenom skoku cijena gasa, one su još znatno ispod prošlogodišnjeg vrhunca od više od 300 evra po megavat satu koji je odražavao prekid isporuka iz Rusije i potragu za alternativnim izvorima nabavke.
Trgovci objašnjavaju skok zatvaranjem finsko-estonskog gasovoda zbog pada pritiska tokom proteklog vikenda i povezuju rast cijena gasa i sa izglednom eskalacijom sukoba u Izraelu nakon napada palestinske oružane grupe Hamas.
Incident još ne predstavlja prijetnju evropsko snabdijevanje gasom, ali se ne isključuje potencijalna ranjivost mreže snabdijevanja.
Najnovije vijesti Srpskainfo i na Viberu