"Probudila sam se u lokvi krvi" Suzana Mančić IZGUBILA 3 BEBE, njena borba za potomstvo je bila duga i teška

Odrasla je u rodnom gradu sa majkom Verom i ocem Aleksandrem, kojima je bila jedino dijete. Prvih nekoliko godina života se borila sa astmom i uspjela je da se izliječi.

Od malih nogu je pokazala interesovanje za muziku, a kao dijete je obožavala Đorđa Marjanovića te je sa majkom išla na njegove koncerte. Voljela je da vrijeme provodi kod baka u Pirotu i Valjevu.

Bila je previše krupna za balerinu

Završila je osnovnu školu „Đura Strugar” i Petu beogradsku gimnaziju. Uporedo je išla u srednju baletsku školu „Lujo Davičo” i želela je da postane balerina, ali ruski pedagog joj je rekao da je previše krupna i da bi trebala da trenira košarku.

Pred kraj srednje škole postala je članica muzičke grupe Trag sa kojom je snimila ploču i nastupala na koncertima i festivalima. Nakon toga je upisala Pravni fakultet, koji je zbog estradne karijere, završila poslije deset godina.

Zbog ljubavi se preselila u Kuvajt

Zbog ljubavi jedno vrijeme je živjela u Kuvajtu. Naime, tokom studiranja zaljubila se u jednog od direktora velike kompanije te se zbog njega preselila. Vratila se u zemlju nakon godinu dana koliko je trajala njihova ljubav, prenosi Kurir.

Sreća joj se osmijehnula kada je dobila ponudu da vodi emisiju “Loto”, zbog čega je i danas mnogi zovu Loto djevojka. Ovaj angažman doneo joj je slavu, ali i veliki broj udvarača jer su je smatrali za jednu od najfatalnijih djevojaka na javnoj sceni.

Prvi muž muzičar Nebojša Kunić

Njeno srce osvojio je Nebojša Kunić, koji je u to vrijeme bio bubnjar grupe Sedmorica mladih. Vjenčali su se 1989. godine. Njemu je to bio treći brak, njoj prvi. Dobili su dvije kćerke – Teodoru i Nataliju. Živjeli su na Kipru, a onda su se preselili u Rusiju.

Njihov brak nije potrajao, a Suzana se kasnije udala za grčkog biznismena Simeona Ocomokosa. Njihov brak i dalje traje, ali žive u dvije različite države – ona u Srbiji, on u Grčkoj, ali se redovno posjećuju.

Borba za potomstvo

Suzana je uvijek otvoreno govorila o svom životu, a jednom prilikom je za Hello otkrila da je prije rođenja ćerki vodila borbu za potomstvo. Ona je tri puta izgubila bebe i sva tri puta su, kako su joj ljekari rekli, bili sinovi.

– Ja sam jaka žena i sve što mi se dešavalo prihvatala sam kao nužnost. Uporno sam išla prema svom cilju da jednog dana dobijem dete, a to se nije desilo sve do trenutka kada sam shvatila da moram da se smirim, da napravim raspored u životu, odgodim sve obaveze i legnem u krevet kako bih “čuvala” trudnoću. To je za mene bilo nešto nepojmljivo, da ja, koja sam oduvek bila zdrava mlada žena, bez ikakvih tegoba, izgubim bebu prvi, pa drugi, a onda i treći put – ispričala je svojevremeno Suzana.

Izabrala imena za sinove

O ovome Suzana je pisala i u svojoj knjizi.

– Iako su mi doktori svaki put rekli da sam nosila dječaka, ne mogu sto posto da vjerujem u to da su sve bili sinovi, jer je u našoj tradiciji da želimo da rađamo mušku djecu. Mislim da možda takvim odgovorom teže da vas stimulišu da nastavite sa pokušajima. Ali, ja sam želela da imam sina Aleksandra, po mom ocu, i sina Stojana. Uvek sam volela ta stara, arhaična imena. Nisam poznavala nijednog Stojana, ali sam svaki dan išla u školu Ulicom Stojana Novakovića i nekako mi je to ime uvek zvučalo čvrsto, stameno. Na prvom ultrazvuku sa Teodorom, bila sam ubjeđena da ponovo nosim dečaka. Kada mi je lekar saopštio da je devojčica, rekla sam da je to nemoguće i zaplakala kao poslednja seljanka. Ali, tolika moja želja za muškim djetetom nastala je iz vrlo sebičnog razloga. Ja sam jedinica i u životu sam morala da budem i muškarac i žena, da se sama izborim protiv svih zabrana, roditeljskih, školskih, društvenih, čaršijskih. Morala sam sama da obezbedim i zaštitu i opravdanje, sve ono što sam idealizovala da bih bila u ulozi starijeg brata kojeg nikada nisam imala. Željela sam da ga moja kćerka ima – istakla je.

Agonija u Johanesburgu

Suzanina je opisala i sa kakvim se bolom suočavala.

– Prvu bebu izgubila sam odmah na početku, u trećem mesecu trudnoće. Tada se ispostavilo da imam dvorogu matericu, kao mnoge žene, koja je preduslov za probleme i prekid trudnoće. Kada sam zatrudnijela drugi put, u drugom mesecu doživela sam komplikacije i doktor je izvršio kiretažu, posle čega sam dobila jake medikamente. Oporavila sam se i ubrzo sa Biljanom Jeftić i Aleksandrom Ilićem otišla na muzički festival u Južnoafričku Republiku. Treće večeri boravka u Johanesburgu probudila sam se u lokvi krvi. Taj strah i tu bespomoćnost ne mogu da opišem. Uhvatila me je panika hoću li umrijeti, pitala sam se šta da radim, nisam znala ko je u kojoj sobi u hotelu u kojem su radili Filipinci, čiji je engleski bio izuzetno loš. To je bila agonija. Međutim, u svoj toj nesreći imala sam i sreće, jer mi se prethodnog dana javila mamina prijateljica koja je sa mužem živjela u tom gradu. Oni su me odveli u jevrejsku ginekološku kliniku, gde mi je doktor uradio ultrazvuk i pitao me da li su mi prekinuli trudnoću. Rekla sam da jesu, a on me je pitao gde sam to uradila. Rekla sam: “U Evropi”, na šta me je ponovo pitao: “Ali gde?” Odgovorila sam: “U bolnici”. Tada je okrenuo ekran prema meni i pokazao intaktni plod. Odskočila sam od stola, suze su mi išle i od straha i od sreće, a najviše od nevjerice zbog svega što je prethodilo. Shvatila sam da sam imala blizanačku trudnoću i da je drugi plod preživeo kiretažu. Nažalost, dete sam izgubila u četvrtom mesecu u Beogradu, u strašnim bolovima i mukama. Fizički mi je to bilo najbolnije iskustvo u životu. Taj put od kuće na Bežanijskoj kosi do Gradske bolnice na Zvezdari trajao je duže nego ijedan. Mislila sam da ću umreti. Poslednju bebu izgubila sam u šestom mesecu trudnoće. Tada sam se zapravo i porodila, mada mi je lekarka odmah posle porođaja rekla: “Nemojte se nadati”. Dijete nije preživjelo, nije imalo dovoljno razvijena pluća. Najstrašnije je bilo kada su mi doneli da potpišem umrlicu. To je bilo surovo – ispričala je voditeljka, pa dodala:

– To je bio istinski hod po mukama. Ali, činjenica je da je žena satkana da bude jaka, da rađa i da gubi. Ja sam u sebi izgradila takvu filozofiju i vodila sam se njome – istakla je.