"Taj povratak iz Sahare trebalo je da ostavi lijepe uspomene" Marija otišla na ljetovanje u Tunis, a kući se vratila u kolicima

Ona je otišla na odmor sa suprugom, a vratila se u invalidskim kolicima u kojima je dan danas. Ipak, trudi se da ostane pozitivna, uprkos čežnji da svoje voljene zagrli i dotakne, prenosi Blic.

Te 2014. godine Marija je sa suprugom otišla na ljetovanje u Tunis. Naravno, zajedno sa drugim turistima, odlučili su da obiđu Saharu, ne razmišljajući da nešto može da im se dogodi.

Međutim, pred sam kraj izleta, doživeli su strašnu nesreću koja je i njima i njihovim porodicama promenila živote.

– Nismo zamišljali da bi tako nešto moglo da nam se dogodi na odmoru. Taj povratak iz Sahare trebalo je da nam ostavi mnogo lijepih uspomena. Ali nije. Dogodila se tragedija. Vozač džipa u kom smo bili, pokušao je da izbjegne automobil parkiran nasred magistrale – priča Marija.

Kako dalje priča, automobil je u jednom trenutku naglo skrenuo da bi izbegao vozilo koje je bilo parkirano nasred magistrale.

– Vozač nije vidio auto koji je bio parkiran. Desilo se to da se džip u kom smo bili prevrnuo. Ja sam prošla najgore. Zadobila sam prelom trećeg i četvrtog vratnog pršljena i od tog trenutka živim sa kvadriplegijom – rekla je Marija.

Pet mjeseci na respiratoru i trenutak kada je shvatila surovu istinu

Zbog povrede vratne kičme, ostala je nepokretna od vrata nadole, dok je njen suprug zadobio višestruke prelome ruke.

– Ta nesreća mi je ostavila trajne posljedice – kvadriplegiju i mnoge druge komplikacije koje s nastale. Bila sam dugo na respiratoru, sigurno nekih pet-šest mjeseci jer mi pluća nisu radila, nisam mogla da gutam ni da govorim – priča ona dalje.

Zastrašujuće prognoze ljekara

U Tunisu je, kaže, provela duže od mjesec dana.

– Prvo su me tu liječili, a onda su me prebacili na VMA, gdje sam takođe dugo ostala, šest-sedam mjeseci. Prognoze su bile zastrašujuće, da neću preživjeti, da neću moći da gutam i da govorim. Muž me je ohrabrivao da će sve biti u redu. Sjećam se kada je medicinska sestra ušla u sobu i donijela mi hranu, nešto je potrčala i ostavila je poslužavnik na meni. U tom trenutku sam shvatila da ja ne mogu da se brinem o sebi, da sebe nahranim. Tada sam shvatila u kom stanju sam ja zapravo – priča ona dalje.

Komunikacija očima: Suprug joj pokazivao azbuku da sklope riječ

S obzirom da nije mogla da priča ni da otvara usta, Marija je sa svojim suprugom komunicirala očima.

– Imala sam neku busu u ustima, nisam ni pričala, pa mi je muž pokazivao azbuku, a ja bih mu očima saopštavala kod kog slova da stane. A onda je on sklapao riječ koju sam želela da kažem, a nisam mogla.

Porodici su, dodaje, saopštili za nesreću čim je suprug došao do telefona.

– On je zvao našu porodicu, zapravo kuma kom je objasnio šta se dogodilo, a on je dalje kontaktirao naše. To je bio veliki šok za sve njih – dodaje ona.

Marija priznaje da je tokom boravka u bolnici u Tunisu vjerovala da će se oporaviti kada dođe u Srbiju.

– Meni jeste bilo bolje na VMA, svakako, ali su za to trebali meseci. Nije se desilo odjednom. Mnogo su mi značile posete supruga i oca, oni su mi bili i ostali velika podrška. Teško je to, kad si sam u bolnici. Zato je njihovo prisustvo bilo ključno za moj oporavak – istakla je Marija.

Pobijedila opaku dijagnozu: Rad na računaru pomoću glasa i poruka koja gađa u srce

Bila je bijesna na život. Ali je, kaže, trebalo sačuvati zdrav razum.

– Kad se dogode ovakve situacije, nema nazad. Vrijeme ne možemo da vratimo, ma koliko da bismo voljeli. Ja i dalje razmišljam o sebi u periodu kada sam bila na nogama, funkcionalna, kada sam radila sve što sam mogla. Vjerovatno što poželim takve stvari, a možda što negdje duboko nisam prihvatila ono što mi se dogodilo.

Hrabra Marija danas radi kao prevodilac. Njoj je potrebna pomoć svih 24 sata, ali joj je pristup na poslu koliko-toliko omogućen.

– Koristim glasovne komande za rad na računaru, prevodim tekstove i trudim se da ostanem aktivna koliko god mi zdravstveno stanje dozvoljava. Uporedo s tim redovno odlazim na rehabilitacije i jednostavno se trudim da živim. Ne želim da odustanem od života – poručuje ona.