Rezoluciju je predložila demokratska senatorka iz Nevade, Džeki Rosen, a u njoj se navodi da Maksvelovoj “ne bi trebalo biti odobreno predsjedničko pomilovanje niti bilo koji drugi oblik izvršne milosti zbog zločina koje je zajedno s Džefrijem Epstinom počinila u vezi sa seksualnom eksploatacijom i zlostavljanjem maloljetnika”.
Iako ovakve rezolucije nemaju obavezujuću pravnu snagu i predstavljaju simboličan čin, Rosen je još u februaru, kada je predstavila prijedlog, poručila da je cilj bio “zvanično evidentirati stav Senata protiv mogućnosti da Donald Tramp odobri pomilovanje ili ublažavanje kazne Gilejn Maksvel”.
– Iskreno, zastrašujuće je da bi Tramp uopšte, makar na sekundu, razmatrao pomilovanje osuđene trgovkinje ljudima radi seksualne eksploatacije – rekla je Rosen obraćajući se Senatu u srijedu.
Poruka Bijeloj kući
Rezolucija je usvojena istog dana kada je Senat razmatrao nominaciju Toda Blenša, vršioca dužnosti državnog tužioca, za trajno imenovanje na tu funkciju.
Rosen je kazala da jednoglasna podrška šalje jasnu poruku Bijeloj kući i Blenšu da “ne smije biti nikakvog posebnog tretmana za Gilejn Maksvel“.
Predstavnik Maksvelove nije odmah odgovorio na zahtjev za komentar.
Republikanci nisu uložili prigovor na rezoluciju, kojom se navodi da bi odobravanje “pomilovanja, ublažavanja kazne ili bilo kojeg drugog oblika izvršne milosti” bilo “nespojivo s interesima pravde i odgovornosti za zločine koji uključuju seksualnu eksploataciju djece”.
U tekstu se takođe ističe da “predsjednik ne bi trebao odobriti pomilovanje, ublažavanje kazne niti bilo koji drugi oblik izvršne milosti”.
– Senat stoji uz žrtve seksualne eksploatacije i trgovine ljudima te potvrđuje svoju posvećenost pravdi, odgovornosti i zaštiti djece – navodi se u rezoluciji.
Iscrpljene žalbe i zahtjev za pomilovanje
Rezolucija dolazi nakon što je Gilejn Maksvel iscrpila gotovo sve pravne mogućnosti za osporavanje presude. Vrhovni sud SAD je prošlog oktobra odbio da razmatra njen zahtjev za reviziju slučaja.
U februaru ove godine Maksvelova je putem videolinka svjedočila pred Odborom Predstavničkog doma za nadzor i reformu vlade u okviru istrage o Epstinu, ali je odbila odgovarati na pitanja, pozivajući se na pravo iz Petog amandmana. Njen advokat je tada poručio zakonodavcima da će govoriti samo ako joj bude odobreno pomilovanje.
U aprilu su se pojavili izvještaji da među članovima kongresnog odbora postoje podjele oko toga treba li Tramp razmotriti pomilovanje Maksvelove u zamjenu za njenu saradnju u istrazi o Epstinu.
Tramp: Morao bih to pogledati
Nakon što je Vrhovni sud odbio njenu žalbu prošle godine, Tramp je upitan da li bi razmotrio mogućnost pomilovanja Gilejn Maksvel.
– Znate, dugo nisam čuo to ime. Mogu reći ovo: morao bih to pogledati. Morao bih to pogledati – rekao je tada.
Dodao je i: “Ne bih rekao ni da bih to razmatrao ni da ne bih razmatrao – ne znam ništa o tome. Razgovaraću s Ministarstvom pravde.”
Tod Blenš je u maju ove godine tokom saslušanja pred Kongresom izjavio da ne bi preporučio pomilovanje.
Na istom saslušanju odgovarao je na pitanja o razgovoru koji je prošlog ljeta vodio s Maksvelovom u okviru istrage Ministarstva pravde o Epstinu, kao i o njenom premještanju iz saveznog zatvora na Floridi u zatvorski kamp minimalnog stepena osiguranja u Teksasu, potezu koji su stručnjaci tada opisali kao “bez presedana”.
Blenš je negirao da ga je Trump lično poslao da razgovara s Maksvelovom, a rekao je i da ne zna da li ona u novoj ustanovi ima povlašteni tretman, prenosi N1 pisanje Gardijana.
Negodovanje žrtava
Mogućnost pomilovanja Gilejn Maksvel godinama izaziva ogorčenje među žrtvama Epstinovog zlostavljanja.
Jedan advokat, koji zastupa brojne Epstinove žrtve, izjavio je u maju za Gardijan da bi “svaki razgovor o pomilovanju Gilejn Maksvel u zamjenu za svjedočenje izvrnuo pravdu naglavačke – jer bi mogao nagraditi upravo osobu koja je pomogla da se zlostavljanje omogući”.
Saznajte sve o najvažnijim vijestima i događajima, pridružite se našoj Viber zajednici ili čitajte na Google News.