Sanae Takaiči, prva japanska premijerka u istoriji, raspustila je Donji dom parlamenta i ide na vanredne izbore, vjerujući da će se podrška javnosti, stečena oštrim stavom prema Kini, preliti u izborni uspjeh.
Možemo pregovarati o svim političkim aspektima: bezbjednosti, ulaganjima, ekonomiji. Ali ne možemo pregovarati o našem suverenitetu – poručila je Trampu danska premijerka Mete Frederiksen.
Ukrajinski predsjednik Volodimir Zelenski napao je Evropu u Davosu zbog “nedostatka političke volje”. Oštro mu je odgovorila, Ursula fon der Lajen, predsednica Evropske komisije: “Dela govore više od riječi”.
“Nazovimo stvarnost pravim imenom”
Predsjednik SAD Donald Tramp je, u skladu sa svojim načinom djelovanja, najavio da bi mogao da preuzme Grenland vojnom silom, a osam evropskih država odgovorilo je slanjem grupe vojnika na ostrvo. Američki predsjednik prijeti carinama, trgovinski rat je bio na pomolu, da bi Tramp u govoru u Davosu uzmakao, odbacivši ideju vojne operacije. Povukao je i prijetnju carinama.
Situaciju je kanadski premijer Mark Karni opisao u sjajnom govoru u Davosu:
– Nazovimo stvarnost pravim imenom. Prestanimo da prizivamo međunarodni poredak zasnovan na pravilima kao da on još funkcioniše. Nazovimo ga onim što jeste, sistemom sve intenzivnijeg rivalstva velikih sila u kojem najmoćniji slijede sopstvene interese koristeći ekonomsku integraciju kao sredstvo prisile – rekao je.
“Jaki čine ono što mogu, a slabi trpe ono što moraju”
Na Volstritu su u prošli četvrtak berzanski indeksi porasli drugi dan zaredom jer su investitori odahnuli nakon što je Tramp odustao od carina. U prošli utorak su oštro pali. Sve to bez stupanja carina na snagu, uz pominjanje Instrumenta EU protiv ekonomskog pritiska.
Gotovo ponavljanje situacije od 2. aprila prošle godine, kada je Tramp najavio carine cijelom svijetu, pa su istovremeno pale cene američkih akcija i obveznica, a milijarderi su ga ili lično zvali ili mu poručivali preko televizija koje prati da vodi ekonomiju u propast. Carine je tada suspendovao i kasnije uveo razumnije nivoe, prenosi Jutarnji list.
To ide u prilog Karnijevoj tezi.
– Svakog dana shvatamo da živimo u eri suparništva velikih sila. Da poredak zasnovan na pravilima blijedi. Da jaki čine ono što mogu, a slabi trpe ono što moraju. Ova Tukididova izreka prikazuje se kao neizbiježna, kao prirodna logika međunarodnih odnosa koja se ponovo nameće. A suočeni s tom logikom, zemlje imaju snažnu sklonost da se prilagode kako bi opstale. Da se povinuju. Da izbjegavaju probleme. Da se nadaju da će poslušnost kupiti bezbjednost. Neće – rekao je kanadski premijer u Davosu.
“Ne postoji garancija da je ovaj zaokret posljednji u nizu događaja”
Karsten Nikel iz analitičke kuće Teneo piše da “Trampova deeskalacija naglašava važnost prethodno istaknutog ključnog pokazatelja: stepena srednjoročnog fokusa američke administracije na svoj deklarisani cilj, kontrolu nad Zapadnom hemisferom”. Ako bi Vašington nastavio da usmerava pažnju i vrši pritisak, vjerovatno bi iskoristio de fakto nesigurnu geopolitičku poziciju Evrope između njenog glavnog bezbjednosnog oslonca, SAD-a, i glavnog izazivača, Rusije.
U takvim okolnostima, smatra Nikel, snažan odgovor Evrope nije jedini razlog deeskalacije, a detalji dogovora o Grenlandu ostaju nejasni, što dodatno otežava razumijevanje motiva Vašingtona. Nikel upozorava da bi Tramp, kao i u slučaju Ukrajine, mogao naglo da promijeni stav i u pregovorima oko Grenlanda.
Sličan stav ima i “Le Mond”, koji navodi da “ne postoji garancija da je ovaj zaokret posljednji u nizu događaja koji su s obe strane Atlantika potrošili previše vremena i energije”.
Na pitanje “Euraktiva” posle samita EU da li su i drugi faktori, diplomatija generalnog sekretara NATO-a Marka Rutea ili unutrašnja američka politika, igrali ulogu u deeskalaciji, Fon der Lajen je odgovorila da je odlučnost presudna.
– Svi elementi koje ste pomenuli nesumnjivo su mogli da igraju ulogu, ali bez odlučnosti, neeskalacionih odgovora i jedinstva u EU ne bismo uspjeli – rekla je.
“Evropljani su najveći pesimisti na svijetu”
Kanadski premijer je u Davosu rekao da srednje sile nisu nemoćne.
– Imaju moć da izgrade novi poredak koji integriše naše vrednosti, poštovanje ljudskih prava, održivi razvoj, solidarnost, suverenitet i teritorijalni integritet država – istakao je.
To potvrđuje i istraživanje Evropskog saveta za spoljne odnose (ECFR): s tezom da je “EU sila koja se može ravnopravno nositi sa globalnim silama poput SAD-a i Kine” složilo se 64 odsto ispitanika u Južnoj Africi, 59 odsto u Brazilu i Kini, 51 odsto u Ukrajini, ali samo 39 odsto u EU.
– Evropljani su najveći pesimisti na svetu – zaključuju autori Timoti Garton Eš, Ivan Krastev i Mark Leonard.
– Stari poredak ne treba oplakivati. Nostalgija nije strategija – zaključuje Karni.
Neimenovani evropski diplomata rekao je za “Politiko” da ulazimo u novo doba u kojem Evropa više neće zavisiti od Amerikanaca. “Le Monde” zaključuje da je kriza između SAD-a i EU duboka i ozbiljna.
“Danas nam je potrebna saradnja zasnovana na povjerenju”
Iako su severne članice isprva preuzele vođstvo, Poljska i Estonija brzo su se okrenule evropskim saveznicima. Uvek smo prihvatali američko vođstvo, ali danas nam je potrebna saradnja zasnovana na poverenju, a ne dominacija i prisila – rekao je poljski premijer Donald Tusk.
Iznenađenje je stiglo i sa desnice: liderka AfD-a Alis Vajdel izjavila je da je Tramp prekršio osnovno predizborno obećanje, a istraživanje je pokazalo da 71 odsto Nemaca Trampa vidi više kao protivnika nego saveznika.
Prije i poslije krize oko Grenlanda
Fon der Lajen ocjenjuje da je “čvrst, ali neeskalacioni odgovor EU bio uspješan” i pozvala Evropu da napusti tradicionalni oprez.
– Snažna ekonomija, razvijeno jedinstveno tržište, industrijska baza, inovacije, tehnološki kapaciteti, ujedinjena društva i stvarni odbrambeni kapaciteti”, to su nove poluge moći EU – rekla je.
“Ako niste za stolom, vi ste na jelovniku”
Jedinstvo iz grenlandske krize biće prije izuzetak nego pravilo. Karni zagovara “varijabilnu geometriju”, različite koalicije za različita pitanja, prenosi Jutarnji list.
– Ako niste za stolom, vi ste na jelovniku.
Evropa treba da prihvati jake regionalne podsaveze koji jačaju i Uniju i Savez, čak i bez SAD-a. Takva Evropa postaje ozbiljan globalni akter.
Saznajte sve o najvažnijim vijestima i događajima, pridružite se našoj Viber zajednici ili čitajte na Google News.