Unutrašnji izbori se retko dobijaju na spoljnoj politici, a ni ovi nisu bili izuzetak. Međutim, Lulin prkos prema onome što je opisao kao mješanje SAD u brazilske poslove podstakao je patriotski duh koji se pokazao kao efikasno oruđe u kampanji, piše britanski BBC. Takođe se uklopio u njegov širi politički brend bivšeg sindikalnog lidera: suprotstavljanje moćnim figurama.
Paradoksalno, čini se da mu je to donelo poštovanje predsjednika Donalda Trampa.
– Sviđa mi se Lula, dobro se slažemo – rekao je Tramp reagujući na rezultate predsjedničkih izbora u Brazilu.
– Nisam zauzimao strane – dodao je, pre nego što je izbore nazvao “groznim” i “namještenim.”
Ako to zvuči kontradiktorno, to je zato što odnos između ove dvojice nije jednostavan. Tramp nije otvoreno podržao Lulinog rivala, Flavija Bolsonara, koji je odbio da prizna rezultat. Ali Tramp je bio blizak saveznik Flavijovog oca, bivšeg predsednika Žaira Bolsonara.
Kada je novinarka BBC-ja prije godinu dana razgovarala sa Lulom u njegovoj rezidenciji, odnosi sa SAD-om su bili na najnižoj tački. Tada je rekao da “nema nikakav odnos” sa Trampom, da nikada nisu razgovarali i da nema nameru da podigne telefonsku slušalicu. Tramp je nedavno bio uveo kaznene carine Brazilu, uglavnom kao politički odgovor na suđenje Žairu Bolsonaru za pokušaj državnog udara, što je američki predsednik nazvao “lovom na veštice.”
Umjesto da oprezno obilazi oko Trampa, kao što su to činili neki drugi saveznici SAD, Lula je uzvratio udarac – i to se isplatilo.
Držao je vatrene govore pozivajući se na brazilski suverenitet, napadao mešanje SAD u pravosudni proces i nosio plavu kapu sa natpisom “Brazil pripada Brazilcima.” Njegov rejting je skočio.
Optužio je porodicu Bolsonaro, koja je lobirala za carine, da je nepatriotska – što je bio udarac za političku desnicu koja patriotizam često smatra svojim terenom. Čak su i neki iz poljoprivrednog lobija, koji inače snažno podržavaju Bolsonara ali zavise od trgovine sa SAD, smatrali da je Lula u pravu.
SAD su se na kraju povukle i smanjile carine, iako su one u međuvremenu ponovo porasle. Odnosi su se potom poboljšali. Dvojica lidera su razgovarala u Ujedinjenim nacijama, a kasnije su se sastala i u Ovalnoj osobi, gde je Tramp razgovore nazvao “veoma dobrim,” a Lula izjavio da je otišao “veoma zadovoljan.” To je možda još jedan pokazatelj da Tramp voli jake lidere.
Zašto bi onda Tramp bio nezadovoljan ovim rezultatom?
Latinska Amerika je skrenula udesno, jer su Ekvador, Čile, Kolumbija, Argentina i Peru izabrali predsednike blisko povezane sa Trampovom administracijom. Tramp je pokušao da iskoristi te saveznike kako bi uspostavio dominaciju SAD na zapadnoj hemisferi, u okviru strategije koju je nazvao “Donroova doktrina.”
Kristofer Sabatini, viši naučni saradnik za Latinsku Ameriku u “Čatam hausu“ (Chatham House), napominje da je Tramp smatrao da će Brazil biti “10. i najveća nagrada” nakon što je Flavio Bolsonaro pobedio u prvom krugu.
Brazil je najveća ekonomija Latinske Amerike, a od mlađeg Bolsonara se očekivalo da se pridruži Trampovoj koaliciji “Štit Amerika” protiv trgovine narkoticima. Brazil takođe posjeduje druge najveće rezerve retkih zemnih minerala na svijetu poslije Kine, a SAD su priželjkivale povlašćeni pristup.
Iako su odnosi zahladneli pa se otoplili, sa još četiri godine Luline vladavine pred njima, nekoliko pitanja bi moglo ponovo da raspiri tenzije:
Sumnje u izborni sistem: Brazil je ranije ove godine optužio SAD da pokušavaju da bace sumnju na njegov izborni sistem i odbio je vize dvojici zvaničnika Stejt departmenta. SAD su to nazvale “neosnovanim” i zauzvrat ukidale vizu brazilskom ambasadoru. Ako Tramp nastavi da naziva ovaj rezultat “namještenim,” verovatan je dalji diplomatski sukob.
Vojne akcije i bezbjednost: Lula se oštro protivio vojnim akcijama SAD u regionu, od hvatanja Nikolasa Madura u Venecueli do bombardovanja osumnjičenih brodova za šverc droge. On je žestoko kritikovao Vašington zbog označavanja dve glavne brazilske bande kao terorističkih organizacija (nakon lobiranja Flavija Bolsonara) i upozorio na napade na brazilski suverenitet.
Tehnološki sektor i platforme: Lulina kampanja je optužila kompaniju Meta da favorizuje Flavija Bolsonara. Meta je to negirala, ali je priznala greške u moderiranju. Luline pristalice su reagovale deljenjem poruka putem WhatsApp grupe od 10 miliona članova kako bi zaobišle algoritme.
Platni sistem Pix: Trampova administracija je nezadovoljna sistemom Pix, brazilskim sistemom za instant plaćanja koji je podstakao ekonomiju, ali koji SAD vide kao pretnju jer oduzima posao kompanijama Visa i Mastercardm, prenosi BBC.
Ova relacija je ogolila i duboke političke podjele u zemlji. Tokom kampanje, Bolsonarove pristalice su na skupovima mahale američkim zastavama i nosile rekvizite sa natpisima podrške Trampu, dok su Lula i njegove pristalice optuživali Flavija Bolsonara da štiti interese SAD ispred brazilskih.
Ipak, tenzije se mogu i preuveličati. SAD ostaju drugi najveći trgovinski partner Brazila posle Kine, a dvojica lidera se za sada dobro slažu. Da li će to potrajati zavisiće od toga koliko će SAD pokušavati da se mešaju u brazilske poslove i koliko će Lula biti odlučan u svom odgovoru.
Saznajte sve o najvažnijim vijestima i događajima, pridružite se našoj Viber zajednici ili čitajte na Google News.