Agenti DEA su više puta pratili pošiljke tableta fentanila, ali ih nisu zaplenjivali, dok su savezni tužioci pokušavali da izgrade veće krivične slučajeve protiv trgovaca sintetičkim opioidom koji je Bijela kuća prošle godine označila kao “oružje za masovno uništenje”.
Agenti i stručnjaci, međutim, kažu da je takva taktika predstavljala kockanje sa javnom bezbjednošću koje je potencijalno ugrozilo zajednice u Albukerkiju i okolini i možda prekršilo pravila američkog Ministarstva pravde namijenjena zaštiti javnosti.
– Otrovali smo našu zajednicu da bismo napravili slučajeve, rekao je specijalni agent DEA Dejvid Hauel za AP u nizu intervjua u Novom Meksiku. “Zbog sopstvene namjerne slepoće možemo da kažemo: ‘Ne znamo zapravo šta se dogodilo sa drogom.’ Ali smo 100 odsto ubili ljude.”
DEA već dugo tvrdi da nije realno zaplijeniti svaku pošiljku svake droge. Međutim, taktika dozvoljavanja da ogromne količine falsifikovanih tableta protiv bolova dospeju na ulice šokirala je nekoliko iskusnih agenata koji su razgovarali s AP.
Uklanjanje ilegalnog fentanila sa ulica, koji se uglavnom proizvodi u laboratorijama u Meksiku, postalo je glavni prioritet DEA tokom poslednje decenije, dok je broj smrtnih slučajeva od predoziranja rastao. Istovremeno, njegova smrtonosnost, jer svega nekoliko miligrama može ubiti prosečnu odraslu osobu, poremetila je dugo korišćene taktike u borbi protiv droga poput kokaina i heroina.
Te metode su uključivale dozvoljavanje da se transakcije droge završe kako bi agenti mogli da prate narkotike kroz lanac distribucije. Međutim, fentanil je toliko opasan da je Ministarstvo pravde razvilo smernice za agente u takvim situacijama, podstičući ih da zaplene opioid kad god je to “izvodljivo”.
Albukerki, koji ima deo grada toliko pogođen drogom da je poznat kao “Ratna zona”, kao i drugi delovi Novog Meksika, i dalje se nalaze u epicentru epidemije fentanila. Dok je broj smrtnih slučajeva od predoziranja širom zemlje prošle godine pao za 14 odsto, podaci vlade pokazuju da je u Novom Meksiku zabeležen rast od 21 odsto.
Novi Meksiko postao poligon za visokorizičnu strategiju
Aleks Ubales, koji je bio američki tužilac u Novom Meksiku od 2022. do prošle godine, rekao je da su vlasti u nekim slučajevima dozvoljavale da pošiljke droge ostanu nezaplenjene kao deo šireg napora da prikupe obaveštajne podatke i izgrade slučajeve protiv velikih trgovaca drogom.
Rekao je da je takav pristup bio posledica ograničenih resursa njegovog tužilaštva i njegovog uverenja da krivično gonjenje većih organizacija može imati veći uticaj nego zaustavljanje svake pojedinačne sumnjive transakcije.
Prošle godine DEA je u Albukerkiju zabeležila najveću zaplenu fentanila u svojoj istoriji.
“Veće ribe vredi uhvatiti”, rekao je Ubales, “i to će spasiti više života.”
DEA je u saopštenju navela da su “istražne odluke o kojima je reč bile zakonite, razumne u datim okolnostima i u skladu sa smernicama Ministarstva”.
– Javni opisi koji sugerišu da je DEA svesno dozvolila da fentanil dospe u zajednice su netačni i suštinski pogrešno predstavljaju činjenice – napisala je portparolka DEA Amanda Voznijak u mejlu. Navela je da su istrage uključivale prisluškivanja odobrena sudskim putem, tokom kojih su agenti i tužioci sprovodili praćenje u realnom vremenu, prikupljanje obaveštajnih podataka i operativne analize usmerene na veće organizacije za trgovinu drogom.
Agenti pratili desetine hiljada tableta fentanila dok su mijenjale vlasnike
U nekim slučajevima DEA je imala toliko detaljne informacije o isporukama droge da su agenti mogli da utvrde tačan broj tableta, prema izveštajima koje je pregledao AP.
Na primer, agenti su dešifrovali šifrovane razgovore preko mobilnih telefona i pažljivo pratili jednu transakciju u naselju mobilnih kuća u Albukeriju u junu 2023, prema izveštaju od 66 strana koji je pregledao AP.
Agenti su u izveštaju naveli da su trgovci tokom te transakcije isporučili 74.000 tableta, što su savezni tužioci kasnije potvrdili u sudskom podnesku.
Nekoliko dana ranije, drugi izveštaj DEA pokazao je da su istražitelji posmatrali kako ista distribuciona mreža isporučuje rezervni točak u kojem se nalazila još jedna sumnjiva pošiljka fentanila, koja takođe nije zaplenjena.
– Nismo radili ništa osim što smo sjedili i gledali, rekao je Hauel, koji je 2023. podneo zvaničnu prijavu uzbunjivača kako bi skrenuo pažnju na ono što je smatrao taktikom koja ugrožava javnu bezbjednost.
Meseci su prošli pre nego što su savezne vlasti uhapsile trgovce, a Hauel, koji je učestvovao u nadzoru, rekao je da vlasti danas ne mogu da objasne gde su završile nezaplenjene pošiljke.
– Nevjerovatno je neodgovorno dovesti toliko života u opasnost u nadi da ćete napraviti veliki slučaj – rekao je Tristan Levit, predsednik organizacije Empower Oversight, koja se bavi zaštitom uzbunjivača i koja je zatražila od Senatskog odbora za pravosuđe i Kancelarije generalnog inspektora Ministarstva pravde da istraže Hauelove tvrdnje.
Bivši nadzornik DEA, koji je govorio pod uslovom anonimnosti zbog straha od odmazde, rekao je da su on i njegove kolege u Albukerkiju dozvolili da “milioni” tableta ostanu nezaplenjeni tokom prošlogodišnje višedržavne istrage.
Hauel je u prijavama uzbunjivača naveo da su agenti u tom slučaju dozvolili isporuku najmanje 1,8 miliona tableta fentanila.
Ta istraga, prema rečima bivšeg nadzornika i Hauela, završila se najvećom zaplenom fentanila u istoriji DEA. Akcija je objavljena u maju 2025. godine pod tadašnjom državnom tužiteljkom Pam Bondi i dovela je do zaplene više od 3 miliona tableta.
– Količina koju smo na kraju zaplenili dospevala je na ulice svakog meseca dok je ta istraga trajala – rekao je bivši nadzornik, dodajući da je DEA mogla da razbije organizaciju šest meseci ranije.
Vlasti tvrde da su veći slučajevi opravdavali rizik
Kancelarija američkog tužioca u Albukeriju nije odgovorila na pitanja o nezaplenjenim pošiljkama fentanila, ali je u izjavi za AP navela da se “ponašanje” koje je Hauel otkrio dogodilo tokom prethodne administracije.
– Sadašnje rukovodstvo ove kancelarije usredsređeno je na agresivne istrage i krivično gonjenje trgovine fentanilom, kao i na razbijanje kriminalnih organizacija odgovornih za distribuciju ovih droga – napisala je portparolka kancelarije Tesa DuBeri u mejlu.
Ubales, bivši američki tužilac, rekao je da procene broja tableta “zasnovane na presretnutim telefonskim razgovorima nisu pouzdane”.
“Ne mislim da bih osporavao da se droga ‘pušta da prođe'”, rekao je, misleći na policijsku taktiku dozvoljavanja da krijumčarena roba ostane nezaplenjena kako bi se nastavila istraga. “Koliko i koliko često, i sa kakvom sigurnošću, neverovatno je teško odgovoriti naknadno.”
Savezne smernice tretirale fentanil kao poseban slučaj
Kako su predoziranja fentanilom postajala epidemija tokom poslednje decenije, Ministarstvo pravde SAD razvilo je interni plan za borbu protiv najsmrtonosnije droge koja je ikada prešla granicu Meksika.
Ta strategija poklopila se sa kampanjom koja je upozoravala Amerikance da “jedna tableta može da ubije”, kampanjom DEA kojom se ističu jedinstvene opasnosti fentanila.
Usvojeni 2017. godine, dvostrani “Protokoli za fentanil” Ministarstva zahtevali su od agenata da “zaplene ili na drugi način spreče distribuciju” fentanila “čim je to moguće”.
Pravila, koja ranije nisu bila javno dostupna, navodila su da je “zaštita javne bezbednosti najvažnija”, bez obzira na to da li zaplene ugrožavaju istrage.
Ministarstvo pravde promenilo je pravila 2024. godine kako bi policiji dalo više prostora za procenu u takvim slučajevima. Ažurirani protokoli navode da istražitelji “mogu koristiti diskreciju pri odlučivanju da li da preduzmu mere kako bi sprečili trgovinu fentanilom”, uz balansiranje rizika po javnu bezbednost i “koristi koje se mogu postići očuvanjem istrage”.
DEA retko javno govori o taktici ostavljanja droge nezaplenjene. Priručnik za agente navodi uklanjanje droge sa ulica kao “uobičajen postupak”, ali dodaje da “mogu postojati situacije u kojima se ciljevi istrage mogu bolje postići ako se to ne uradi”.
Agencija već dugo koristi “kontrolisane isporuke”, u kojima se droga stalno nadzire, a često se zamenjuje lažnim narkoticima, nakon čega sledi akcija hapšenja i zaplene, prema sadašnjim i bivšim agentima.
U intervjuima, nekoliko sadašnjih i bivših agenata uporedilo je odluku da se dozvoli da fentanil dospe na ulice sa ozloglašenom !Operacijom Brzi i žestoki! iz 2011. godine, skandalom u kojem su kupci preko posrednika prokrijumčarili oko 2.000 jurišnih pušaka u Meksiko sa ciljem da se oružje prati do vođa kartela.
Biro za alkohol, duvan, vatreno oružje i eksplozive (ATF) našao se na udaru dvostranačkih kritika nakon što je dva takva oružja pronađena na mestu smrtonosne pucnjave u kojoj je ubijen agent granične policije, a Ministarstvo pravde je izričito zabranilo agentima da dozvole krijumčarenje oružja.
Uzbunjivač pokrenuo javnu raspravu
Hauel je postao toliko uznemiren neuspehom svoje agencije da zapleni fentanil da je počeo da beleži slučajeve smrti od predoziranja koji su možda bili izazvani upravo tabletama koje je DEA dozvolila da dospeju do dilera.
Jedan od tih slučajeva uključivao je dete od 15 meseci koje je prošle godine umrlo nakon što je udahnulo ostatke spaljenog fentanila u Espanjoli, gradu u Novom Meksiku pogođenom siromaštvom i zavisnošću.
Hauel, koji je pristupio DEA pre 19 godina nakon decenije provedene u mornarici, svoje optužbe izneo je Kancelariji specijalnog savetnika SAD, agenciji zaduženoj za zaštitu uzbunjivača.
Ta agencija je prvobitno utvrdila “veliku verovatnoću nepravilnosti” i zatražila od Ministarstva pravde da sprovede istragu.
Početkom 2024. Hauel je rekao Kancelariji za profesionalnu odgovornost Ministarstva pravde da su agenti DEA posmatrali, ali nisu zaplenili, odvojene isporuke od 150.000 i 50.000 tableta fentanila.
DEA i savezni tužioci, dodao je, “dovode sebe u opasnu poziciju u kojoj neće moći da dokažu da fentanil koji su mogli da zaustave nije doveo do smrti neke osobe”.
Kancelarija za profesionalnu odgovornost Ministarstva pravde utvrdila je 2024. godine da su DEA i kancelarija američkog tužioca doneli razumne odluke kada su odlučili da drogu ostave nezaplenjenu i da njihovo nepostupanje nije predstavljalo “konkretnu opasnost po javno zdravlje”.
Kancelarija specijalnog savetnika, za koju kritičari kažu da retko osporava nalaze agencija, ocenila je izveštaj Ministarstva pravde kao razuman.
Hauel je, međutim, platio cenu nakon što je izašao u javnost. DEA ga je prebacila na kancelarijske poslove na više od godinu dana i smanjila mu ocene učinka, prema njegovim rečima i evidenciji DEA.
Interni dokumenti takođe pokazuju da su mu tužioci zabranili da svjedoči pred saveznim sudom, navodeći njegov “obrazac odbijanja da se povinuje” upozorenjima da dozvoli da droga ostane nezaplenjena tokom dugoročnih istraga.
Ukazujući na sopstvenu kampanju DEA “jedna tableta može da ubije”, sadašnji i bivši agenti rekli su da ne mogu da razumeju nalaz nadzornog tela da takve taktike nisu ugrozile javnost.
Naveli su da je droga toliko opasna da njome mora da se rukuje u specijalizovanoj laboratoriji, prenosi Telegraf.
BONUS VIDEO:
Saznajte sve o najvažnijim vijestima i događajima, pridružite se našoj Viber zajednici ili čitajte na Google News.