Trenutno, publika ima priliku da gleda lijepu voditeljku u programu „Nikad nije kasno“.
Ona je jednom prilikom otkrila kako je počela svoju karijeru, kao i koje sve teškoće sa sobom nosi rad na televiziji.
– Tada su postojali kriterijumi koji su morali da se zadovolje. Ja sam običnim konkursom došla. Išlo je nedjeljno popodne tadašnje SFRJ, iz beogradskog studija su tražili mlade i talentovane da pošalju svoju biografiju i fotografiju. To se sve stavljalo u koverat i slalo. Slalo se na Takovsku 10, na zabavni program. Tada je stiglo hiljade prijava i nekih 20 do 30 ljudi su pozvali kao uži izbor. Među njima sam bila i ja. Ušli smo u studio, dobili vijest koju je trebalo da pročitamo i poslije toga da prepričamo gledajući u kameru. Tada je postojala komisija zaista eminentnih ljudi Televizije Beograd, koji su ocjenjivali ko može da prođe. Prošlo je nas nekoliko i to je bilo to. Ništa strašno ili nemoguće, ali su samo bili kriterijumi koje je trebalo zadovoljiti. Kod mene je presudan kriterijum bila dikcija, komunikacija i ta vrsta prepričavanja koju sam, u krajnju ruku, učila u školi, ispričala je Dragana.
Iako je majka savjetovala da završi fakultet, njena ljubav prema televiziji bila je jača od svega, prenosi Kurir.
– Majka je smatrala da treba da završim fakultet, da diplomiram književnost, da budem profesor srpskog jezika, da predajem, imam porodicu i vodim smiren, uobičajan život. To je bila njena želja i godinama se protivila. Bila je sigurna da ću ja to da ostvarim. Ja sam bila uporna u svojim željama, jer sam to željela od svojih 6, 7 godina. Prvu priredbu, kada sam imala 7 godina, kod učiteljice, morala sam ja da vodim i tada sam odgurnula sve oko sebe i rekla da moram to da radim. Bog mi je, eto, uslišio želju, a ja sam se trudila i radila na tome, opisala je jednom prilikom voditeljka.
Najnovije vijesti Srpskainfo i na Viberu