Za privlačenje investicija i razvoj privrede potrebno je stvoriti ambijent u kome neće biti povlašenih i u kome će investitori imati jednake šanse.
Za manje od godinu dana poznati kuvar Predrag Tošić je sa svojim domaćim krofnama pobrao simpatije cijelog grada. Mada je posao krenuo uzlaznom putanjom, nenadana ekonomska kriza primorala ga je da zatvori jednu radnju i otpusti troje radnika.
Država zapošljava, privatnici prave profit. Tako bi se u najkraćem, kako kaže profesor Ekonomskog fakulteta Pale Marko Đogo, mogli sažeti podaci o prošlogodišnjem poslovanju privrednih subjekata u Republici Srpskoj.
Pomoćnik ministra u Vladi RS ima 200 KM veću platu od bageriste u privatnoj kompaniji, NK radnik u privatnoj termoelektrani ima veću platu od pravnika u upravi, a neki konobari mogu da zarade gotovo kao ljekari.
Ako su iskrene namjere, onda su i dobri rezultati neizbježni. To pokazuju i primjeri nekoliko malih opština u Republici Srpskoj kojima je bio cilj da obezbijede uslove za koliko-toliko normalan život svojih građana.
Nisku stopu nezaposlenosti u Republici Srpskoj nemaju administrativna središta sa glomaznim javnim aparatom, već male opštine koje imaju razvijenu privrednu aktivnost.
U Bosni i Hercegovini je nezaposleno skoro pola miliona ljudi. O tome se svakodnevno priča, traže se rješenja, postavljaju pitanja i daju obećanja, ali šta je sa zaposlenim ljudima i njihovim pravima? Imaju li oni ikakva prava osim da ćute i budu srećni što uopšte primaju platu?
U javnosti u Srpskoj vlada mišljenje da su najveći izvoznici struje javna elektroenergetska preduzeća, ali zvanični podaci kažu da su to privatne kompanije.