Tamara Kalinić je po profesiji farmaceut, a samo svojom velikom željom i upornošću našla se u svijetu mode i digitalnog marketinga, prenosi Blic.
Čvrsto stoji na zemlji, o čemu je i sama govorila u emisiji “Balkanskom ulicom”.
Tamara je rođena u Sarajevu gdje je i živjela do svoje treće godine.
Njeni roditelji su bili veoma uspješni farmaceuti koji su zbog rata morali da napuste ovaj grad i presele se u Novi Sad gdje je ona i odrasla.
– To je priča koju nikad nisam ispričala ali me jako fascinira kao ženu. Ali, kada god mi se dogodi neki težak trenutak sjetim se i zapravo pomislim na tu priču zato što su moji roditelji otvorili tu privatnu bolnicu akupunkture i jako im je dobro išlo. Moj otac je zapravo otišao u Novi Sad da otvori još jedan centar, prije nego što je rat počeo i krenuo je to da radi i da gradi i kada se rat desio oni su morali da ostave sve iza sebe i da izgube sve što su imali bukvalno i da krenu od nule. To je nešto što mene često motiviše u životu, često kažem sebi, ako si jednom uspio, i sve propadne ne znači da ne možeš uspjeti opet, jer već si imao nešto što si mogao da napraviš sam. Oni inače potiču iz normalnih porodica, niko im ništa nije dao. Digli su prvi kredit da otvore tu bolnicu. Potrošili su sve pare, znam da mi mama kaže: “Mi smo kupovali čaršafe na kredit na kraju kada je bolnicu trebalo opremiti”. Sve su uložili u to, mnogo su rizikovali, izgubili su sve zbog takvih okolnosti i to me isto tako u životu naučilo da ne znaš šta nosi dan, šta nosi noć. Tebi može da ide super i možeš da se osjećaš da si na vrhu svijeta ali ne znači da trebaš da se opustiš – ispričala je iskreno Tamara Kalinić.
Djetinjstvo je provela u Novom Sadu, a o tome kako joj nikada nije bilo jasno zašto mora da ide u vrtić. Takođe je otkrila i da joj osnovna škola nije toliko išla koliko joj je bilo odlično u srednjoj i kasnije na fakultetu koji je studirala u inostranstvu.
– Ja sam bila problematično malo dijete, a poslije mi je srednja škola išla sjajno. Mislim da sam emotivno kasno sazrela, možda kasnije nego moj uzrast. Imala sam predivnu učiteljicu Stanu Gavrilović koja je bila najljepša učiteljica na svijetu, sa najdivnijim rukopisom. Mislim da je neko ko je jako uticao na mene zato što je ona neko ko je mene shvatio kao osobu. Ja sam bila jako kreativna uvijek, ali jednostavno nisam mogla da se uklopim u to kao sad ti moraš to, sad moraš pisana slova, sad moraš štampana. Nikada nisam znala šta se zapravo dešava, a ona je vidjela u meni tu neku moju kreativnu stranu i rekla mojim roditeljima: “Ništa se vi ne brinite, kada ona napuni deset godina, to će sve da krene lagano”. Divna žena, jako sam bila vezana za nju, nažalost ona je mlada umrla i to je mene jako potreslo, ali skoro da nema dana da se ja nje ne sjetim jer mislim da je jako uticala na mene i na ono ko sam ja danas – ispričala je Tamara.
A Tamara je kao što smo već pomenuli jedna od najuspješnijih influenserki u svijetu koja je osnovnu i srednju školu završila u Srbiji, dok je studirala u inostranstvu i dobila zvanje farmaceuta.
Ipak, njen poziv danas nema veze sa farmacijom a jednom se i sama zapitala od kuda farmaceut na crvenom tepihu.
– Moj prvi crveni tepih na koji sam izašla, to je bilo mnogo svjetla svuda, taj tepih glamurozni, vidiš poznate ličnosti, ti dođeš i neki stranci viču: “Tamara!”, i ja kažem u glavi ali ja sam farmaceut, farmaceut na crvenom tepihu. To nikada neću zaboraviti. Ali to je to što sam ja htjela – ispričala je Tamara.
A, kako je i sama priznala nije bilo lako da dođe do tog momenta da crvenim tepihom šeta kreacije najpoznatijih modnih brendova.
– Mislim da zapravo nisu ti poslovi koje sam ja prihvatila napravili moju karijeru već poslovi koje sam odbila. Znam da to zvuči malo čudno, ali mislim da je to način kako sam došla do velikih brendova. Ja sam u početku radila i dalje u apoteci i imala sam vikende kada sam slikala sve to što želim. Tada čak instagram nije toliko ni postojao, već sam ja imala blog. Moja sestra je kupila prvi profesionalni aparat, ja to nisam mogla sebi da priuštim, njoj je bio super taj moj hobi koji je rekla da želi da podrži. Ja se obučem, pet puta promijenim autfit, mi se slikamo na ulici, ja to objavim, i u početku to niko nije ni čitao, ja sam samo svakog dana osvježavala stranicu petsto puta i bila sam uporna – ispričala je Tamara iskreno i nastavila:
– Jedan komentar bi mene motivisao da ja još radim. Poslije jedno šest mjeseci upornog postavljanja, to se isplatilo, ljudi su počeli, bilo je tri komentara, pa deset komentara. Tada sam imala dvadeset godina. Vidjela sam da se ljudima to sviđa, ja sam dosta snimala i pisala o kozmetici, a onda su mi oni rekli da žele da vide moje autfite. U jednom trenutku vidim da je moj blog najčitaniji blog u Velikoj Britaniji. Trebalo je dvije godine, ali je bio broj jedan. Meni se čini jako dugo, ali rekla bi da je tako bilo. Počela sam da dobijam poslove, ali ja sam još uvijek radila u apoteci jer je to bio moj jedini izvor prihoda jer bez obzira što je moj blog bio broj jedan u tom vremenu najbolje što možeš da dobiješ je možda neku paletu sjenkica na poklon i kao budi srećan.
– Otišla sam u Njujorka na Fešn vik, bila sam pozvana na nekoliko revija, vidjela sve te ljude koji su se već bavili mojim poslom u Americi koji su zarađivali ozbiljno i ozbiljno sve radili. Osjećala sam se kao neki autsajder. Taj prvi Fešn vik me je jako inspirisao, vidjela sam gdje sam ja, gdje su neki drugi, da sam ja recimo u sedmom redu na reviji da su influenseri u prvom i ja sam sebi rekla okej, to su mogućnosti, to može da se desi ako radiš. Ja sam tada rekla da ću dati sve od sebe da budem što bolja. Prošlo je recimo tri, četiri godine dok se svi prvi redovi nisu popunili mnome – ispričala je naša najuspješnija influenserka.
Najnovije vijesti Srpskainfo i na Viberu