Novosađanka Nataša K, ljekarka iz novosadskog porodilišta “Betanija”, na svom profilu na Fejsbuku je objavila emotivnu priču o siromašnoj porodilji.
Ulazim u porodilište… Na porođajnom stolu mlada osoba koja ima dvadesetak godina, mršava, upalih obraza, tamnih podočnjaka. Ne čuje se. Babica mi prilazi i kaže: ‘Doktorka, žena je dilatirana šest centimetara. Termin porođaja je kraj sljedećeg mjeseca, a beba je baš mala’ – započinje svoju priču ljekarka.
Porodilja je rekla da se zove Milica i da je iz Novog Sada.
– Dobro Milice, što si tako mršava? Jedeš li ti uopšte? – pitala ju je, a njen odgvor je i više nego tužan.
– Da, dobro jedem. Znate doktorka, moj muž radi i zaradi, ne pije. Dobar je. Svaki dan imamo hljeba i ponešto skuvamo. Lijepo živim, ne žalim se – priča porodilja. Nataša vidi da je ona iskrena. Ona stvarno jede samo jednom dnevno i misli da je to u redu.
– Milice, koga imaš? Brata, sestru? – pitala ju je doktorka. Porodilja odvraća da ima sestru u hraniteljskoj porodici.
-Mama je umrla, tata radi po cijeli dan i nije znao šta će sa mnom. A bila sam vrijedna, čistila sam, kuvala. Odem na pijacu i uzmem zeleniš što bace. A bace dobru hranu. Kaže on meni: “Milice našao sam ti muža. I doveo ga. Idi dijete sa njim, biće ti bolje nego ovdje.” I tako sam se ja udala – ispričala je.
Kad je babica donijela njene analize krvi, ljekarki se stegnula knedla u grlu. Teška anemija, hipoproteinemija.
Milica je rodila djevojčicu Anđelu, tešku 2.200 grama. Babica je otišla po njene stvari i vratila se sa najlonskom kesom sa starom spavaćicom, paketom uložaka i sapunom. Ispred porodilišta ljekarku je sačekao Miličin muž, u iznošenoj, ali čistoj majici i pocijepanim patikama.
– Molim vas, dajte ovo Milici – kaže i pruža malu kutiju keksa i sok.
– Neka jede, treba da doji, a ja ću doći sutra. Eto, krenulo mi, imam da radim – rekao je i ljekarku dodatno rastužio.
– Odlazim puna tuge. To je stvarnost. Tu oko mene. Sutradan u viziti, dolazim do nje. Osmjehuje mi se. Miriše na sapun, oprane kose u spavaćici sa porođaja, koja je čista. Shvata moj pogled – kaže ljekarka. Pokazuje na stočić kraj kreveta. Sokovi, napolitanke, čokolade.
– Dale su mi, nisam uzela… Kažu, jedi Milice vidi kako si mršava, a mi debele – rekla joj je porodilja.
Žene iz sobe su osjetile potrebu da joj pomognu i donijele su joj od uložaka do hrane, a da je pri tome ni jednog trenutka nisu uvrijedile. Na dan izlaska iz bolnice Milica dolazi da se zahvali.
– Hvala vam na stvarima za bebu. Nije trebalo – kaže.
– Neka Milice, uživaj. Nije to ništa – rekla sam. Njen muž je došao sa ružom i poljubio je.
– Gledam ih i mislim. Koliko je stvarno potrebno da budeš srećan? Zaista ne znam – navela je ljekarka.
(Blic)
Najnovije vijesti Srpskainfo i na Viberu