Po žalbi branioca, Apelacioni sud je ukinuo rješenje o pritvoru i vratio Višem sudu na ponovno odučivanje, a krivično vijeće Višeg suda u Beogradu je donelo novo rješenje kojim mu je ukinut pritvor – rekla je za Blic Slavka Babić, advokat porodice Trifunović, i objasnila da je Ibrahimoviću pritvor bio određen kako ne bi ponovio krivičlno djelo, odnosno zbog te okolnosti:
– Kako je mlad i neosuđivan, smatrali su da nema osnova za tu okolnost.
Ovakvu odluku suda pogodila je porodicu Trifunović toliko da su je uporedili sa smrću, odnosno sa njihovim ubistvom.
– Kad mi je stigla poruka da je pušten iz pritvora u kući je nastala katastrofa, haos… Kuća nam se prevrnula u trenu, kao da smo ponovo ubijeni, kao da je u tom trenutku ponovo neko ubio sve nas zajedno, cijelu porodicu – kaže za Blic Ivanov otac Dragiša Trifunović:
– Ne znam riječ kojom bih mogao da opišem kako nam je bilo, kroz kući se samo kuknjava čula, plač, svi smo bili u haosu. Evo i sad smo pod lekovima. Kćerki je toliko bilo loše da smo se uplašili da će da pobaci od stresa, eto toliko je to za nas stresno… To nas je dotuklo, to nas je ubilo. Gore nam je bilo nego kad su nam rekli da je stradao, tad smo svi bili u šoku, nismo znali šta nas je snašlo.
Iako znaju da ovakva odluka ne predstavlja oslobađajuću presudu, bol, nemoć i strah koje su osjetili Dragiša kaže da je neobjašnjiv.
– On sad može da se šeta, da izlazi, da se provodi, živi opušteno sa svojom porodicom, a mi svoje dijete obilazimo na groblju – navodi on.
Dragiša se još jednom osvrnuo na najgoru noć u životu i na užasno saznanje da je za smrt njegovog sina osimnjičen njegov najbolji drug.
– Nije mi palo na pamet u tom mometu da je on to mogao da uradi. Verovao sam u njegove riječi, a on mi je kad sam stigao na lice mesta rekao “Džane me je šutnuo, a ja sam njega zakačio čašom”. Tad sam mislio samo da ga spašavamo – jedva izgovara Dragiša, a onda nastvalja o tome kako je saznao da je mladić sa kojim se Ivan družio i sa kojim je odrastao osumnjičen za njegovo ubistvo:
– Kad sam došao kući iz SUP-a nisam bio svestan da bi to mogao da bude on, a onda je poslije nekoliko sati izašlo u medijima da je Damir osumnjičen za ubistvo, e tad je sve počelo da se slaže… Tad sam shvatio da na ulici nije bilo nikoga osim nas trojice, znam da nije bilo žive duše, niko se u bloku nije čuo, bilo je tri noću, nije se čula buka, da ga je neko jurio, napao, a ja sa izašao nekoliko minuta poslije njega.
Ubrzo se pojavio dokaz koji je, kako kaže, otklonio sumnje. U pitanju je snimak iz noći ubistva koji je Blic ekskluzivno objavio:
– Kamere su snimile i tu se vidi, a na njima nema treće osobe… Ivan ide prema njemu sa rukama u džepovima, znači nije se nadao, nije mislio da će da ga povredi, a on istrčava iz kola i direktno ga udara. Dok Ivan vadi ruke iz džepova, on ga udara drugi put, tada je pokušao da pobegne, okreneo se, ali je odmah pao i ja sam naišao posle 30 sekundi… – priča i opisuje scenu koju je tad zatekao:
– On je tad bio iznad njega, ponavljao mu ‘Džane izdrži, Džane izdrži'…
Prema njegovim riječima, kada je počelo suđenje, sve je postalo još jasnije.
– Onda je on izneo odbranu da ga je vratio kući oko ponoći, što nije istina, pa su svjedoci počeli da iznose različite priče, priče koje se ne poklapaju ni sa njegovom i ja sad više nemam sumnje – kaže.
Prema izvještaju sudskog vještaka, Ivan je ubijen ubodom oštrim predmetom direktno u srce.
– Oružje nije nađeno, a ja baš oko toga imam još jednu sumnju. Ivan je bio u jakni, to se vidi i na snimku dok ga vučemo ka kolima. Jakna je ostala u aututu ili je pala s njega kad smo ga u Urgentnom iznosili i od tad je nema nigdje, a Damirov otac mi je iz džepova Ivanovih doneo novčanik i ključeve. Razmišljao sad da nije u njoj bilo sakriveno oružje, gde je bačena, šta se desilo, sumnjivo mi je, ali ne mogu da tvrdim, ne znam… – kaže Dragiša.
Sina, kaže, zna da je izgubio, ali sa tim da se pomiri ne može i tu vreme ništa ne mijenja.
– Ne živimo više tamo, ali obilazim mesto gde je ubijen stalno, palim svjeće svakog 14, posedim… Ja sam njega izgubio, ali… Odem na groblje, pričam sa njim, a ne znam ni šta pričam. Kažem mu kako smo kuću napravili, “Sine, sad da smo zajedno, da završimo to”, eto, mrtvom djetetu pričam, ne znam ni šta radim – kroz jecaje jedna izgovara:
– On za mene nije mrtav, on je uvek pored mene i kad smo na suđenju, kao da sedi pored mene, a da se sudi jer ga je išamarao, a ne ubio…
Najnovije vijesti Srpskainfo i na Viberu