Izborni zakon BiH poznaje samo prijevremene izbore na koje građani idu u dva slučaja ako je neki izabrani organ raspušten, odnosno ako mu prestane mandat u skladu sa Ustavom i zakonom. Međutim, u našem slučaju novi parlament BiH ne želi sam sebe da raspusti, a mandat izvršne vlasti (Savjeta ministara BiH) može u tehničkom mandatu da traje sve dok ne bude izabran novi. Da postoji institut vanrednih izbora, on bi podrazumijevao rokove, poslije kojih pada vlast, a građani na izborima biraju novu. Samo je pitanje da li bi to u slučaju BiH bilo rješenje ili bi značilo dodatno komlikovanje ionako složenog sistema.
– Vanredni izbori su idealno rješenje, ali se ipak mora voditi računa o složenosti BiH. Konkretno, sada imamo situaciju da nije konstituisana vlast na nivou Federacije i BiH. Hoćete li raspisati vanredne izbore samo za ta dva nivoa? Šta ćemo s Republikom Srpskom i kantonima koji imaju vlast? Kod vanrednih izbora mandat novoizabranima traje četiri godine, a ovima koji su se na vrijeme konstituisali je samo dvije godine do isteka mandata. Dakle, napravila bi se ogromna pometnja u BiH – kaže za Srpskainfo Vehid Šehić iz Koalicije za fer i poštene izbore „Pod lupom“.
Dok ne dođe „bolje vrijeme“ za vanredne izbore Šehić predlaže uvođenje sankcija za one koji su zaslužni za neformiranje zakonodavne i izvršne vlasti.
– Za one koji ne poštuju Ustav i zakone, volju birača, postoje novčane sankcije. Treba ozbiljno razmišljati o tome. Navešću samo jedan primjer koliko je novac bitan za naše političare. Prije desetak godina u Brčkom je bio problem da se izabere Vlada. Političari su odugovlačili dva mjeseca, dok tadašnja supevizorka nije donijela odluku da im neće biti isplaćivane plate ni naknade. Za dva dana su formirali Vladu. Naši političari politiku gledaju kroz novac. U slučaju BiH, šest mjeseci imamo parlament koji prima platu, a vlast nije konstituisana, pa vidite koliko su novca dobili i zašto. Plaćamo ih za nerad; to je neprihvatljivo – zaključuje Šehić.
Univerzitetski profesor i poslanik DF u Predstavničkom domu BiH Zlatan Begić smatra da prvo moramo demokratizovati izborni sistem, otkloniti diskriminatorske odredbe kojima su pogođeni građani iz reda ostalih, ali i pripadnici konstitutivnih naroda, a potom uvesti i institut vanrednih izbora. Međutim, šta ako ponovo pobijede isti?
– Demokratizacija izbora znači takođe i uvođenje kontrole na biračkim mjestima, onemogućavanje lažiranja izbornih rezutata i krađa. Kada bismo sve to uradili, mislim da bismo se i sami začudili kakvi bi rezultati izbora bili. Ne smatram da su ljudi u BiH ograničeni pa da 20 puta ponavljaju istu grešku – kaže Begić za Srpskainfo.
Podsjeća da su vanredni izbori institut poznat u demokratskim zemljama, dok je u BiH napravljen „frankenštajn ustavni i izborni sistem“.
– Kao na švedskom stolu – ovo mi se sviđa, ovo mi se ne sviđa. Moramo da uđemo u sveobuhvatnu reformu, a sve to mora da prati ustavna reforma, iako nacionalističke političke partije tvrde da bi to ugrozilo kolektivna prava naroda. To je netačno. Kolektivna prava se štite mehanizmima odlučivanja unutar institucija sistema, a ne diskriminacijom drugih. To nam je rekao i Evropski sud za ljudska prava. Pitanje je hoće li to ovi na vlasti shvatiti. Teško, jer opstaju 20 godina upravo na takvim retorikama – zaključuje Begić.
Stevadić: Dobili bismo 95 odsto glasova
Predsjednik Ujedinjene Srpske i šef Srpskog kluba poslanika u Predstavničkom domu BiH Nenad Stevandić smatra da bi zagovornici vanrednih izbora dosad našli način da ih obezbijede, kada bi znali da tako mogu nešto da promijene.
– Ali, svi dobro znaju, kada bi bilo vanrednih izbora, da bi koalicija koja je trenutno većinska srpska reprezentacija na nivou BiH dobila 95 odsto glasova u Srpskoj, a pet odsto bi dobili oni što za njih klanjaju u Sarajevu – smatra Stevandić.
Najnovije vijesti Srpskainfo i na Viberu