Vasiljević je rekao da je suština popularnosti “Tajne vinove loze” što gledaoci u njoj prepoznaju sebe i neke sitacije koje su proživeli.
– Ta melodramska forma je pitka zato što je životna. Tanka je granica da to ode u neku patetiku ili da bude istinita. Da bude istinito mora dosta da se zagrebe ispod površine da bi se došlo do suštine likova – naveo je Vasiljević.
U seriji Vasiljević igra sina Slobode Mićalović iako je razlika između njih dvoje samo osam godina i svi su se pitali da li će to moći da funkcioniše ili ne.
– Moja majka kaže da toliko prepoznaje odnos Bobe i mene. To je najveći kompliment. Meni majka dođe drugarica kojoj mogu sve da kažem. Takav je odnos i sa Bobom – istakao je glumac.
Prema njegovim riječima, u seriji nije rađen precizno negotinski dijalekat, a lektorka Ljilja Mrkić je sugerisala da taj govor svi rade kratko, silazno i brzo da bi mogli da ga usvoje.
– To nije mogao biti čist negotinski, ali smo našli neku modifikaciju. Nekim mojim prijateljima u Rajačkim Pimnicama su pohvali da sam dobro skinuo akcenat – istakao je Vasiljević.
“Ubice mog oca” su za Vasiljevića “stvarno nešto posebno, kao prva serija tog formata na našim prostorima” i glumac ističe da je privilegija biti dio ekipe u kojoj je produkcija uigrana a kolege glumci dobri.
– Oni su stvarno velika porodica i svako ko dođe novi, ako je iole normalan kao čovek, oni ga prihvataju, cene i nagrađuju. Ja sam primjer. Imao sam sedam dana u početku i moj lik se širio, pa sam sad jedan od tri inspektora. Kad se trudiš i radiš neko to prepoznaje”, rekao je Vasiljević.
Prisjetivši se filma “Zaspanka za vojnike” (2017), Vasiljević je istakao da mu je to prvi film i glavna uloga i nešto što će “pamtiti cijeli život”.
– Taj Stevan Jakovljević je bio sličan meni po nekim karakternim osobinama, čak je sličan i lik u ‘Ubicama'”, otkrio je glumac.
Upitan kako gleda na trenutnu hiperprodukciju serija u Srbiji, Vasiljević je rekao da je dobro što se puno snima ali da je malo kvalitetnih serija.
– Ljudi su shvatili da je hiperprodukcija dobra, ali ne shvataju da dan snimajući košta. Glumac ima često jedan tejk, eventualno dva i već se ide dalje. Mora što više da se snimi, jer snimajući dan košta. Zato je kvalitete takav kakav jeste. Kod određenih serija je drugačiji zato što se posvjećuje više pažnje – rekao je Vasiljević.
Glumac je rekao da je trenutno u poziciji da radi, dok veliki broj njegovih kolega ne radi i niko ne zna za njih i pored tolikog snimanja, pošto u Srbiji godišnje sa školovanja izađe oko 120 novih glumaca.
– Dok god se snima samo nek potraje. Ne bih mogao da živim da se ne snima, jer nisam zaposlen u pozorištu – rekao je Vasiljević.
Najnovije vijesti Srpskainfo i na Viberu