Vaskrs važi za “mobilni” praznik koji najranije može da bude 4. aprila, a najkasnije 8. maja. Uskrs se slavi tri dana, pravoslavni hrišćani se pozdravljaju sa “Hristos vaskrse”, a odgovara se “Vaistinu vaskrse”. Tako se ljudi pozdravljaju sve do Spasovdana, 40 dana od Vaskrsa.
Veliki petak, Velika subota i Vaskrs su najznačajniji dani u crkvenom kalendaru. Na dan uskrsnuća Isusa Hrista običaj je da se ide u crkvu, a to bi trebalo da čine čak i oni koji ne odlaze redovno.
Što se ostalih običaja na Vaskrs tiče, valja ustati rano ujutru, a ne otići na spavanje prije ponoći. Ukoliko bi se otišlo na spavanje pre ponoći, to bi značilo da će do narednog Vaskrsa osoba da bude pospana i nesklona poslu.
Prvo se valja omrsiti vaskršnjim jajetom. Ujutro se treba umiti vodom u kojoj su preko noći odstajali drenak, zdravac, bosiljak i crveno jaje, to obezbjeđuje dobro zdravlje.
U hramovima se, dalje, moli za duše svojih predaka i zdravlje potomaka. Nakon završetka jutarnje liturgije, počinje vrijeme mrsa i vaskršnje gozbe.
Vaskršnji ručak bi trebalo da se obavi u krugu porodice. Kada se dođe kući iz crkve, svi ukućani bi trebalo da se pozdrave uskršnjim pozdravom i da se izljube.
Domaćin potom pali svijeću, uzima kadionicu i tamjan, okadi sve ukućane i naglas očita “Oče nas”. Na stolu treba da stoje ofarbana jaja.
Domaćin uzima prvi jedno jaje, za njim ukućani biraju svoje jaje i tada počinje tucanje jajima. Tom prilikom se takođe izgovara “Hristos vaskrse” i “Vaistinu vaskrse”.
Nekada je bio običaj da cijela porodica, nakon ručka, prošeta gradom ili ode na kafu u gradsku kafanu. Što se tiče običaja, valja se omrsiti vaskršnjim jajetom, treba se umiti hladnom vodom u kojoj su preko noći odstajali bosiljak, crveno jaje, zdravac i drenak, dok djecu treba protrljati crvenim jajetom po obrazima da budu rumena i zdrava.
Za ovaj dan svaki ukućanin treba da dobije nešto novo od odjeće i obuće. Za odlazak u crkvu i svečani ručak oblači se najljepša odjeća, piše ŽenaBlic.
Najnovije vijesti Srpskainfo i na Viberu