U trošnoj kući u čijem dijelu nema ni struje, u više nego teškim uslovima žive unuk školarac, baba i njena snaja Albanka, koja je pošla za mlađeg sina i podarila joj unuka koji sada ima devet godina.
Da sudbina bude još crnja, i mališa boluje od epilepsije pa majka ne smije da ga ostavi ni časa zbog te nepredvidive bolesti. Baba ima malo penzije i jedva sastavljaju kraj s krajem uz dodatnu pomoć te srpske opštine na Kosmetu.
Baba Živana veli da je prezadovoljna snajkom Albankom s kojom živi u slozi, zabilježio je svojom kamerom na Jutjubu Refki Alija koji krstari Kosmetom bilježeći najlepše ali i najtužnije ljudske priče i sudbine – i Srba i Albanaca i Goranaca.
Njegova mama Albanka došla je u Hoču prije 10 godina, u početku joj je bilo teško, nije znala jezik, ali, kako kaže, malo po malo naučila je srpski i sad ga vrlo solidno govori.
U međuvremenu joj se muž razbolio, bolovao i umro, a dječaka je zadesila najteža sudbina.
– Ja da živim posljednjih 20 godina, šta će mi život, ali šta da radim moram… Snaha mi je Albanka, ali je dobra, pita me, sluša me – kaže majka koja je ostala bez oba sina. Snaja primanja nema, pa baba veli da to malo što primi daje njima jer joj je draže da pojedu snajka i unuk nego ona, piše Blic.
U Hoču se udalo još desetak Albanki koje su rodile po dvoje-troje djece. Kuća je trošna, prozori i vrata ne valjaju, struje u dnevnoj sobi nema.
A na pitanje šta bi najviše želio, mališa (9) kaže: struju u dnevnoj sobi.
Najnovije vijesti Srpskainfo i na Viberu