A srpske neženje, najčešće iz ruralnih sredina u Srbiji i regionu , traže sreću kraj Albanki koje dovode na selo da se za njih žene.
Tako je prije gotovo 16 godina Viktorija Vida Jakovljević napustila Skadar i preselila se u selo Srednja Reka na Goliji, gdje se udala za Dragana i preokrenula svoj život iz korjena.
Nije lako ženama iz Albanije koje se udaju stotinama kilometara od rodne kuće, ali se slabo ko zapitao kako je njima kad tek dođu u Srbiju.
– Kad sam došla ovdje tri mjeseca sam svaki dan plakala. Znaš kako mi, dođemo u tuđu kuću, nit’ znamo jezik nit’ išta. Znam ja na Albanski sve, ali otkud znam šta je “čaša” – priča Viktorija za Prvu.
Dragan dodaje da ni njemu nije bilo lako na samom početku zajedničkog života, ali trud i posvećenost brzo su se isplatili.
– Bilo mi je dosta teško, ali sam gledao da budem što jači psihički i da budem što bolji pedagog za nju, da bih je izvukao i da joj ulijem povjerenje – Dragan Jakovljević.
Kada je Vida savladala jezik sve je postalo lakše i brže se uklopila u novu sredinu.
– Meni se sviđa sada Srbija, ja sam navikla i da se smijem i da psujem. Sve to znam odlično! Sve najgore znam da psujem – govori Vida kroz smijeh.
Onda je naučila i da kuva srpska tradicionalna jela.
– Znam pite, baklave od orasa, jabučare. Sve to znam – tvrdi ona.
Otkad je Vida došla, Draganova kuća je procvjetala. Sada zajednički obavljaju sve poslove
– Više idem po pečurke sad, više volim pečurke, ne plaši me i ako dođe mečka neće mene da jede. Jede ove mršave, neće mene – našalila se Viktorija.
Nema dileme da su upravo Albanke sačuvale mnoge srpske seoske škole od zatvaranja što potvrđuje i Dragan, koji nije jedini iz ovog sela koji je oženio Albanku.
– Imam rođaka dolje, koji je iste godine tamo otišao, isto se oženio i ima troje djece. Ja bih svima savjetovao da se upuste u ovo – zaključuje on.
Najnovije vijesti Srpskainfo i na Viberu