Šta se dešava u nastavku sa pandinim tatom?
– U ovom četvrtom nastavku Kung Fu Pande, koji se prikazuje u domaćim bioskopima, gospodin Li, jedan od očeva Kung fu pande, zajedno sa njegovim drugim ocem gospodinom Pingom, gusanom, pokušava da pomogne svom malom pandici da riješi svoje probleme i da odraste, postane zreo, kroz razne situacije koje su vrlo uzbudljive, pune akcije i slično. Naravno, oni na kraju sve to urade vrlo uspješno.
Pozajmljivanje glasova omiljenim animiranim junacima dejluje zabavno, ali nije baš tako…
– Pozajmiljivanje glasova, odnosno rad na crtaćima, meni predstavlja veliku zabavu. Jeste naporno ali je vrlo zabavno, može da bude i vrlo kreativno i ja zaista u tome uživam. Dobro, sad sa ovolikim iskustvom to sve ide mnogo lakše, mnogo brže, ali u zavisnosti od zadatka, naravno, nekad to traje i po par dana. Posebno kad sam radio sinhronizaciju glavnog junaka iz filma “Veliki dobroćudni džin”, Spilbergovog dugomentražnog animiranog filma, to sam radio četiri dana i bilo je izazovno ali je na kraju jako dobro ispalo.
Koji je vaš omiljeni crtani junak kome ste u svojoj karijieri pozajmili glas?
– Zaista sam uradio veliku galeriju likova ali moram da priznam, moj favorit je uvek Goofy ili Šilja.
Trenutno vas gledamo kao kmeta Janka u “Vazdušnom mostu” na Superstaru. Kako biste ga opisali?
– Što se tiče “Vazdušnog mosta” i kmeta Janka, to je starješina sela koji je, u takvoj situaciji u kakvoj su se našli srpski domaćini za vrijeme rata, bez obzira na okupaciju i na sve okolnosti i na taj unutrašnji bratoubilački rat i sve, pokušavao da pomogne tim američkim pilotima, nadajući se da će oni uzvratiti tu pomoć i na taj način doprinijeti oslobađanju naše zemlje. Nije baš tako bilo, ali u redu je.
U čemu je najveća razlika između “Heroja Halijarda” i “Vazdušnog mosta”?
– Razlika je naravno u pristupu, i to smo dugo radili. Radoš je imao filmsku verziju, koja je sažetija a ovde je išao podrobnije, i u detalje. Tako da, nema neke velike razlike.
Šta se dešava sa vašom muzičkom karijerom?
– Što se tiče muzičke karijere, ja to ne gledam tako. Ja jesam počeo sa muzikom, i preko muzike ušao u ovaj svoj profesionalni posao koji se, eto sada zvanično i završio institucionalno. Ali meni muzika više služi kao ventil. Bend odnosno grupa OPS sa kojom smo izdali taj CD pre tri godine i sve trenutno miruje, ali ja ne mirujem. Sa dijelom benda radim jedan novi muzički projekat koji se zove “ L’Šanson Primitiv” i očekujemo njegovo pojavljivanje pred javnošću početkom septembra.
Kako teku pravi penzionerski dani, s obzirom da ste se povukli sa “dasaka koje život znače”?
– Penzionerski dani mi ne teku, oni mi lete. Nisam ja nikada ni zamišljao svoj život u penziji tako da stavim ruke pozadi na leđa i šetam po Kalemegdanu, ali očekivao sam možda malo više vremena. Međutim, nisam siguran koliko bi to mom karakteru odgovaralo jer imam stalnu potrebu za nekom aktivnošću, bilo da je u pitanju muzika ili nešto drugo. Što se “dasaka koje život znače”, napravio sam zaista malu pauzu u igranju predstava sa zvaničnim repertoarom u beogradskim pozorištima. Imam jednu putujuću predstavu, to je “Noć u kući gospodina Kolaka” sa Irfanom Mensurom i Kerkezom. Bili smo svuda i blizu smo 60. izvođenju. I to je za sada sasvim dovoljno da zadovoljim moje apetite. Ja zaista pozorište obožavam, ali trebala mi je mala pauza, piše Blic.
Najnovije vijesti Srpskainfo i na Viberu