Od svog rediteljskog debija “Ulični psi” (Reservoir Dogs), koji je izazvao različite kritike, do kasnijih filmova kao što su “Hellboy”, “Đango” (Django Unchained) i “Bilo jednom u Holivudu”, Tarantino je često bio meta kritika zbog svog stila, upotrebe uvredljivog jezika i prikaza žena. Ali uprkos kritikama, on nikada nije odstupio od svoje vizije i uvijek otvoreno iznosi svoje mišljenje, čak i kada niko ne misli kao on.
Jedan takav slučaj je njegov utisak o filmu “Džoker: Ludilo udvoje” (Joker: Folie à Deux), nastavku “Džokera” iz 2019. Film, koji je objavljen 2024. godine, naišao je na negativne kritike i nominovan je za Zlatnu malinu umjesto za prestižne nagrade. Ali Tarantino je imao potpuno drugačije mišljenje.
– Stvarno, stvarno mi se dopao, stvarno. Zaista. Otišao sam da ga gledam očekujući da će me režiser impresionirati, ali sam mislio da će to biti hladan, intelektualni eksperiment koji na kraju neće funkcionisati kao film. Ipak, osvojio me je – rekao je gostujući na podkastu “The Bret Easton Ellis”, prenosi Far Out Magazine.
Posebno su ga oduševili muzički segmenti, koje su mnogi kritikovali.
– Toliki sam nihilista da mogu da uživam u filmu koji možda neće funkcionisati u klasičnom smislu. To je veliki, haotičan nered, ali me je osvojio. Zaista su mi se dopale muzičke numere. Što su pjesme bile banalnije, to su bile bolje – rekao je on.
Pored toga, Tarantino je u filmu prepoznao uticaj scenarija koji je sam napisao početkom 1990-ih za “Prirodno rođene ubice”, što ga je dodatno impresioniralo.
– To su Rođene ubice koje sam sanjao da vidim kao tvorca Mikija i Malorija. Svidjelo mi se šta su uradili sa njima. Volio sam pravac u kom su krenuli. Cijeli film je bio kao grozničavi san Mikija Noksa – zaključio je on, prenosi Index.hr.
Najnovije vijesti Srpskainfo i na Viberu