(FOTO) "FALI MI MUŠKA RUKA" Čuvena Salveta progovorila o kćerki i njenom odrastanju bez oca

Glumica priželjkuje da se okuša na filmu, a kćerkica već pokazuje talenat da naslijedi mamu.

Glumicu Ljiljanu Jakšić, mnogima poznatiju po ulozi Salvete sreli su novinari u srcu Beograda – Skadarliji. Gdje je dobra pjesma zabava, ona je, kaže neizostavni gost, a u ovoj beogradskoj četvrti nastupa već punih 25 godina. Sa Ljiljanom su sumirali utiske, a ona je otkrila kako uspijeva da balansira privatni i poslovni život, budući da je samohrana majka.

– Dobrodošli u srce Beograda. Moja velika sreća, radost, velika čast raditi u Skadarliji. Ono što su radili neki glumci prije mene, godinama unazad. Ljubica kao skadarlijska gatara, Radomir Šobota kao skadarlijskidobošar, Dobrila Ilić kao skadarlijska frajla, Zorica Jovanović kao skadarlijska lapača, Predrag Stanić kao skadarlijski putujući glumac. Ja pozdravljam goste posljednjih 25 godina u ovoj ulici u ovim kafanama u liku dame Skadarlije. To mi se činilo najprikladnije za ovo vrijeme koje zaista trpi velike brze promjene i tako – rekla je glumica ističući da se duh Skadarlije očuvao:

– Suština je očuvana. Svakako, svakako, a promene su neminovne u svemu. Ali ono što je važno, to je ulica dobrog osećanja, dobre emocije, ulica velike emocije. U poslednje vreme puno puta velike radosti, sreće. Time Skadarlija odiše. Poznata je kao takva, kao neobična, puna dobrog raspoloženja, pozitivnih zbivanja, dobre energije.

Iako je samohrana majka, dobra organizacija nikad nije bila problem.

– Pa to se oduvijek uspevalo. Ja to uspevam skoro četiri decenije. Sad sam već u udobnim cipelama i vrlo se lako snalazim i lepo. Mi smo igrali pozorišne predstave koje su trajale otprilike tako dugo koliko ja u Skadarliji radim.

Glumičina kćerka Darija ima 13 godina i kako Ljiljana kaže, odlično razumije njen posao i njih dvije su sve dobro uigrani tandem, a nasljednica je kako kaže i njen “mali” kritičar.

– Ona razumije moj posao, sada smo uhodane vrlo, to znaju svi roditelji koji odgajaju svoju djecu. Najprije krene možda uz pomoć nečiju, možda malo nesigurno, ali kasnije se sve vrlo lako uhoda i nema nikakvih problema. Ništa mi ne pada teško u majčinstvu. Ono što bude teže izvodljivo, shvatiš da ti treba određeno vreme, da ti treba određena energija, da shvatiš samo način kako i kad to sve da uradiš i sve uradiš, sve uspeš da završiš. Pored rada u Skadarliji imam i dve predstave, to su predstave Muzejskog teatra. Jednu igram u Muzeju Vuka i Dositeja, to je uloga Mine Karadžić u predstavi “Moj otac Vuk Karadžić”. Tu predstavu igram preko dana i Darija je puno puta bila sa mnom, pogledala predstavu, pogledale su i neke njene drugarice. Evo, skoro sam igrala predstavu “Ja ću tebi ljuba biti”. To je predstava o Mokranjcu, Darija je isto bila prisutna, odgledala predstavu. Prati me, čak mi dala neke komentare koji su mi bilo, bili vrlo korisni neki detalji i tako zanimljivi. Kćerka je kritičar.

Već primjećuje kod kćerke glumačku crtu i kako kaže, pružiće joj svu potrebnu podršku.

– Ja bih voljela da ona ostvari ono što ona želi i ono u čemu je ona dobra. Da ostvari ono što je njena životna želja, misija, da to pronađe i da to ostvari. I ja ću joj uvek u tome pomoći, pa bilo šta da je u pitanju. Pokazuje i talenat za posao kojim se ja bavim, ona je već u dramskoj sekciji u svojoj školi – kaže ona i dodaje da neretko sa ćerkom priča o odricanjima i izazovima koji gluma nosi:

– Kažem joj kad se setim nekih detalja koji su teži ako si u ovom poslu. Međutim, sve to ona ne shvata tako ozbiljno i ja samo primetim radost kod nje kad se povede priča o tom poslu. Inače, ona svira violinu i kaže da joj su joj najlepši trenuci kad ona ide na taj javni čas i kad svira. Kao i u dramskoj sekciji, najlepši su joj momenti kad ona ide na probu i stvarno je najradosnija kad nastupa.

Ljiljana ističe da ćerku odgaja sama, kao i da je pomoć prijatelja uvek dragocena.

– Ja otprilike sve sama, a tu je pomoć mojih dragih prijatelja kojima moram svaki put da zahvalim – rekla je ona, a na naše pitanje da li kada ode od kuće zbog poslovnih obaveza ostavlja ćerku kod prijatelja:

– Da, ali to je njena baka Zoka koja je njena radost, gde ona stvarno voli da ode. Tu je meni draga Zorica Komadina koja je čuvala Dariju kad je bila mala. I ona je njena baka i kod nje najradije ode, a sad već i kod drugarica.

Neostvarenih želja kako kaže uvek ima.

– Uvek ima po nešto i za to se treba boriti. Život je zaista jedna velika borba, sa mnoštvom iznenađenja iza ćoška, kako ja to kažem, ali pokušavam da imam puno sigurnosti, da sebe ubedim da sve mogu i zaista mogu mnoge stvari koje ranije možda i nisam – kaže ona, otkrivajući i da je jedna od neostvarenih želja i uloga u filmu:

– A ima dosta toga. Želela sam ulogu u nekom filmu. Nisam igrala ni u jednom filmu.

S obzirom na to da je u ulogu roditeljstva uplovila sama i da je ćerku rodila u 52. godini, pitali smo je da li nedostaje muška ruka i pomoć Darijinog oca.

– Pa naravno da nedostaje muška ruka, ali to je sve sada već priča s kojom se živi i vrlo lepo se živi i snalazi. Ja idem po nekom svom instinktu, osećaju i po nekim zadacima koje treba da obavim u životu. I vrlo su mi dragi. Nisu to zadaci u smislu mučenja da bi se to završilo i uradilo. Ja to sve završavam i smatram da svako od nas tako razmišlja. Ja nikad ne razmišljam koliko sam sebe dala nečemu, a koliko sam dobila. Postigne se neka ravnoteža uvek u svemu.

Za osmijeh na njenom licu je kako kaže, zaslužna nasljednica.

– Pa najviše je zaslužna moja kćerka Darija. A i radim posao koji volim i to je mnogo važno u životu. Zato bih volela da Darija radi ono što voli. Jer i kad si najumorniji i kad ti se možda ne da baš tog trenutka da kreneš, kreneš i uživajući u poslu ti si raspoložen posle nekoliko minuta. Volim posao koji radim i uvijek će biti tako, prenosi Blic.