Dizajnerka Tanja Oreščanin, koja je prije dve godine je slučajno saznala da boluje od raka pluća, ispričala je svoju životnu priču i detalje borbe kroz koju je prošla.
– Ja sam jedna od onih osoba koja je zahvaljujući koroni saznala da ima rak pluća. Nisam imala nikakve simptome, živjela sam sasvim normalno. Prije dvije godine, dobila sam najblaži oblik korone, i izgubila sam samo čulo mirisa. Odlazim na testiranje i tamo mi predlažu da uradim rendgen pluća, a nakon njega i još jedan sa strane. Kada su pogledali snimak pluća, rekli su mi da je najbolje da sa izvještajem odem u Zemunsku bolnicu kako bi ljekari videli šta je. Ja i dalje apsolutno ne znam šta se događa. Ljekari mi tada preporučuju da ostanem u bolnici, ali sam pomislila da možda imam neku skrivenu upalu pluća. Kako sam krenula na testiranje, nisam imala lične stvari kod sebe, pa sam pozvala supruga da mi donese. U bolnici ostajem deset dana, gde mi niko ništa ne govori. Jedino su mi prilazili ljekari i rekli da sam imala sreće u nesreći – priča Tanja Oreščanin i dodaje:
– Nakon urađenog još jednog skenera, dežurni ljekar mi je rekao da ne pomišljam na najgore, što me je dodatno zabrinula i da kada dobijem negativan na koronu, odem detaljno da se ispitam, jer imam nešto u plućima što može da bude svašta i ništa. Kada sam izašla iz njegove ordinacije, šetala sam hodnicima bolnice, gledala u pod i pomislila u sekundi da ću stvarno možda da umrem. Kako sam legla u krevet, počela sam da doživljavam napad panike, nisam mogla da dišem. Doktori su mi dali tada tabletu za smirenje. Nakon negativnog testa na koronu, istog momenta me prebacuju u KBC na odjeljenje pneumatologije, gdje nastavljam ispitivanja. Skener pokazuje da imam na plućima neke sjenke od posljedica neke upale pluća koju sam možda ranije preležala. Međutim, u posljednjoj sekundi je jedna doktorka insistirala na bronhoskopiji po hitnom postupku. Tri dana kasnije osam ljekara mi saopštava rezultate, koji su pokazali da u plućima postoje maligne ćelije. Pustili su me tog dana kući i zakazali mi operaciju za dvije nedelje, nakon koje ću moći, prema njihovim riječima, normalno da nastavim sa životom – priča Tanja u dahu i dodaje da su joj rekli kako je bolest otkrivena na vrijeme.
“Bila sam pušač, ali ne strastven”
Iako čak 90 posto oboljelih osoba od raka pluća su pušači, Tanja smatra da je bolesti doprineo i stres.
– Bila sam pušač, ali ne strastveni. Dugo sam tražila razlog da ih ostavim. One jesu fizički doprinijele mom stanju organizma, ali ja bih sada rekla kao i svi ostali da je i stres u pitanju. Rekli su mi da je rak pluća oznaka za tugu. Iako sam imala dosta stresova, danas sam presrećna i budim se sa rečenicom „Hvala ti, Bože“ – priča Tanja. Iako je operacija prošla uspješno i imala je ciklus hemioterapija, Tanji se godinu dana kasnije rak vratio.
– Meni se rak vratio, godinu dana od prve operacije. Nakon operacije koju sam imala u martu 2021. godine, druga je bila u martu 2022. Poslije moje prve operacije sam imala ciklus hemoterapije i kontrolu u oktobru te iste godine, ali u januaru 2022. godine saznajem da ponovo nešto postoji, odnosno da se bolest vratila. Otišla sam kod mog hirurga, doktora Savića koji mi je spasio život. Rekao mi je da ne postoji druga opcija i da će morati da mi izvade cijelo plućno krilo, jer moraju da idu radikalno. Objasnio mi je da će biti teža operacija i teži oporavak. Rekla sam mu šta god da treba, samo da me spasi – priseća se Tanja kroz suze.
“Djeci sam za rak rekla godinu dana nakon druge operacije”
Hrabra Tanja, pored sve muke sa bolesti koju doživljava, morala je na najbezbolniji način svojoj djeci da objasni kroz šta prolazi.
– Prvi put kada sam išla na operaciju objasnila sam im da idem da idem na operaciju jedne tačkice, koja je slična onoj kao na zubu. Drugi put sam im rekla isto to, ali da će ovog puta morati mnogo više da budu dobri i da mi pomažu. Mojoj deci sam za rak rekla godinu dana nakon druge operacije – dodaje.
Najteži momenat
Nakon hemoterapije, Tanji je počela da opada kosa, a najteži trenutak bio je šišanje.
– Mama me je ošišala jer je ona frizerka. To vam je trenutak za ženu kada potpuno postaje ogoljena. Jedino što ostaje je njena duša. Kada više ne vidite ništa spolja, već samo ono iznutra. Onda doživite suočavanje i kažete sebi, da je ovo istina i da će kosa porasti. Tada sam stavila na glavu moju kapicu, crveni karmin koji sam ponela, naočare i rekla mami da idemo na ručak – kaže Tanja i dodaje da se svaki dan bodri da je zdrava i zahvalna, kao i da ima malu dozu straha da će se rak vratiti.
– Ja sam danas zdrava, zahvalna, prihvatila sam odgovornost za svoje zdravlje, organizam, um, dušu. Iako imam strah, svakodnevno podižem vheru – ispričala je Tanja gostujući na televiziji K1.