Psiholog Radmila Vulić ranije je upozorila za RTS, da ukoliko se u najranijem uzrastu pojavi poriv za zlostavljanje životinja, to može da bude indikator buduće psihopatologije. Vrlo ozbiljno treba povesti računa o tome, postoje istraživanja i dokazi o tome da su serijske ubice imali istoriju zlostavljanja životinja kaže Radmila Vulić Bojović, psiholog.
Psiholog i psihoterapeut Vladimir Borovnica istakao je ranije da jeste utisak da su nam djeca sve agresivnija, ali da nemamo validna istraživanja koja bi govorila o učestalosti nasilja među djecom i mladima. Tako da ne znamo sa sigurnošću da li je češće. Ono što znamo sa sigurnošću je da se sve češće o tome govori i to je sve češće tema u medijima. Mislim da je to dobro i da je to značajno, jer skreće pažnju na problem, a pored toga nasilje se i održava baš time što se o nasilju ćuti – poručuje Borovnica.
Utisak je i da djeca imaju sve surovije načine zlostavljanja, pa i povređivanja vršnjaka ili nemoćnih životinja, a Borovnica kaže da ono što smo čitali u vijestima zaista zvuči potresno.
Govoreći o zlostavljanju životinja, Borovnica ističe da je to fenomen koji je oduvijek postojao i da nažalost nije iznenađenje, a da nemamo podatke o učestalosti, piše Blic.
Kada mala djeca, recimo do šeste ili sedme godine, vrše nasilje nad životinjama to može da bude odraz i njihovog nerazumevanja u punoj meri, nekakve radoznalosti kako to utiče na životinje. Problem je kada imamo djecu koja su iznad šest ili sedam godina, kada znaju i te kako posledice toga, i tada nam je to već veliki alarm da se nešto dešava i da treba da obratimo pažnju na tu djecu – navodi Borovnica.
Kada nasilje nad životinjama vrše oni koji imaju više od 12 godina, tada je to već alarm na kvadrat i tada je već jako visok rizik da će te osobe biti nasilne i u mnogim drugim kontekstima kasnije tokom života – ističe Borovnica.
Ukazuje i da treba da bude alarm ako vidimo da je dete nasilno, kao i da sistem treba da reaguje, ali da je važno najpre promisliti o tome da li ta deca doživljavaju neku vrstu nasilja.
– Kada čujete da nekog nešto zaboli, postoji empatija kao automatska reakcija. Ne moramo da promišljamo, nego osetimo i mi neku vrstu bola. E šta se dešava u nečijoj psihi ako to ili ne oseti ili pak ako uživa u nanošenju bola? Ono što znamo je da je visok rizik da je taj neko žrtva nasilja – poručuje Borovnica.
Porodica mora da reaguje
Ističe da moraju da reaguju i porodica i škola i da se pomogne na jednom širem planu roditeljima da se unapredi veština roditeljstva.
– Da im budu dostupna nekakva savetovališta npr. u okviru zdravstvenog sistema na nivou primarne zdravstvene zaštite ili u okviru centara za socijalni rad ili da takve neke usluge se mogu dobiti u okviru škole, što već postoji, ali nekako podržati takav sistem – zaključuje Borovnica.
Najnovije vijesti Srpskainfo i na Viberu