Društvo

Žive na selu, a nemaju hrane: Po obroke u javne kuhinje dolaze i oni koji žive izvan grada

Humanitarna organizacija „Mozaik prijateljstva“ iz Banjaluke u posljednje vrijeme bilježi sve veći broj korisnika javne kuhinje koji žive na selu.

Javna kuhinja Mozaika prijateljstva
FOTO: GORAN ŠURLAN/RAS SRBIJA

Neki dan sam se ispričao sa nekoliko porodica koji žive na selu kojima sam pokušao objasniti da bih ja trebao da dođem kod njih i da uzmem od njih hrane. Nama treba za gladne u gradu, a oni su mene svo vrijeme ubjeđivali da treba da dođu u „Mozaik prijateljstva“ da im napravim pakete kako bi imali šta da jedu na selu – kaže za Srpskainfo Miroslav Subašić iz ove nevladine organacije.

FOTO: MIOMIR JAKOVLJEVIĆ/RINGIER
FOTO: MIOMIR JAKOVLJEVIĆ/RINGIER

On kaže da među njima ima starijih ljudi koji zovu svakodnevno jer su bolesni i žive sami na selu, a ima i onih koji, kako kaže, tvrde da im se ne isplati proizvoditi hranu na selu.

– Mi ne ulazimo u razloge da li je tačno što kažu, samo možemo da konstatujemo da imamo sve veći broj korisnika ljudi sa sela – navodi Subašić. Svaki dan u “Mozaiku prijateljstva” pripremaju između 700 i 800 obroka, a u kriznim situacijama bude i više od 1.000 zahtjeva.

Rajko Lazić, generalni sekretar Crvenog krsta Republike Srpske, za Srpskainfo kaže da su korisnici javnih kuhinja u ovoj organizaciji uglavnom iz gradskih područja. Ima naravno i ljudi koji žive na selu, i oni su, kako kaže, uglavnom sami i nisu u stanju da sebi proizvedu hranu.

– Za razliku od „Mozaika prijateljstva“, mi obroke organizujemo u saradnji sa Centrom za socijalni rad. Dakle, organizujemo obroke za korisnike socijalne pomoći i koje je država registrovala kao takve – navodi Lazić.

Upravo su predstavnici javnih kuhinja iz Republike Srpske juče bili na sastanku sa ministrom trgovine sa kojim su razgovarali oko još jedne donacije iz budžeta Republike Srpske.

Pročitajte još

Vlada RS je, podsjećamo, prošle godine odlučila da donira 500 tona pšenice za potrebe svih javnih kuhinja u Republici Srpskoj, čime je trebalo da bude zadovoljena njihova godišnja potreba za hljebom.

Pomoć je distribuisana za svih 15 javnih kuhinja u Republici Srpskoj. Pšenica je obezbijeđena iz kontigenta koje je Vlada ranije nabavila u okviru interventnih nabavki.

Sve javne kuhinje su, takođe, na osnovu odluke Vlade, dobile i dodatnu pomoć za njihove korisnike u vidu konzervirane hrane, ulja, šećera i soli.

– Sada očekujemo novu donaciju Vlade RS. Ove sedmice treba da iskažemo potrebe za rad javnih kuhinja. Crveni krst je koordinator između javnih kuhinja i Ministarstva, a Vlada RS treba da donese zaključak o raspodjeli – kaže Lazić.

Rajko Lazić generalni sekretar Crvenog krsta
FOTO: RTVIS/YOUTUBE/SCREENSHOT

Crvni krst Republike Srpske ima šest javnih kuhinja, a oko 3.000 korisnika. U različitim kriznim situacijama zahtjevi su povećani.

Oko 19.000 ljudi dolazi po dnevni obrok

U BiH je evidentirano oko 19.000 korisnika koji po dnevni obrok odlaze u 57 javnih kuhinja – rekla je predstavnik Razvojnog programa UN u BiH Amina Omičević. Ona je rekla da se gotovo sve javne kuhinje oslanjaju na finansiranje iz lokalnih izvora, dok u 70 opština i gradova u Republici Srpskoj i Federaciji BiH nema ove usluge. – Većinu njih finansiraju ili građani, organizacije civilnog društva ili opštine i gradovi. Jedan dio finansiranja dolazi i sa višeg nivoa – kantonalnog ili enetitetskog – izjavila je Omičevićeva.

Bonus video:

Najnovije vijesti Srpskainfo i na Viberu