Ipak, situacija koja je ovaj bračni par zadesila, u tom trenutku nije bila nimalo smiješna, pogotovo onaj dio kada je Marko morao da, htio ne htio prisustvuje porođaju svoje supruge Marije, ali i da joj asistira.
Marija Lazarević (37) je početak ove godine dočekala u poodmakloj trudnoći, ali kako joj je bila već treća po redu, na preporuku ljekara posljednjih šest mjeseci je provela u krevetu, gdje se, kako će se kasnije ispostaviti, i porodila.
– Od šestog mjeseca sam morala strogo da mirujem, po savjetu ljekara, pošto je grlić omekšao, što povećava šanse za prijevremeni porođaj. Tako da uopšte nisam ustajala iz kreveta i redovno sam išla na kontrole. U par navrata sam tokom trudnoće ležala u bolnici i primala terapije i baš desetak dana pre porođaja su me pustili kući. Sljedeća kontrola je bila zakazana za 4. Februar – kaže za Blic Marija Lazarević, majka troje djece i administrativna radnica iz Ćuprije.
Ipak, šest dana prije dogovorenog termina, 29. na 30. januar Marija je počela da osjeća blage bolove, te poučena iskustvom sa prethodnih porođaja, nije mogla ni da zamisli da je riječ o kontrakcijama.
– Već je bilo oko pola 7 ujutru kada su naišle tri jače kontrakcije, kad sam rekla suprugu da bi trebalo da odemo do bolnice da vidimo šta se dešava. Izašao je napolje da upali i zagrije auto, dok se ja obučem i spremim. Odjednom, nailazi jak bol! Nisam stigla ni da se obučem, beba je već krenula da izlazi sama od sebe. Počela sam da trčim iz dnevne u spavaću sobu, da se spustim na krevet, a maltene pridržavam bebinu glavicu rukom i vičem: “Zovite Hitnu! Zoviteee Hitnu! – prisjeća se Marija.
Hitna pomoć došla je istog trenutka, ali u vidu njenog muža Marka, majstora u lokalnoj automehaničarskom servisu, kojeg od milja svi zovu Laza.
– Otišao sam da upalim auto, ulazim na vrata, a moja žena izlazi iz kupatila i maltene drži bebinu glavu. Ja gledam šta se dešava! Ona leže na krevet i ja sam stigao samo da pružim ruke. Uhvatio sam bebu u sekundi, pala mi je na ruke i samo sam je spustio na krevet. Krećem da vrištim, da zovem majku. Brzo je dotrčala odozdo, prodrmala bebu dok nije zaplakala i umotala je u peškir – pomalo još uvijek uspaničeno, ali kroz osmijeh nam prepričava Laza.
Marija, daleko smirenija u tom trenutku, čitavu situaciju je opisala drugačije.
– Samo sam se spustila na krevet i beba je sama izašla. Skoro bez bolova, napona, ičega. Ja u tom trenutku nisam stigla da se uplašim, tek kad se sve završilo, kad su mi u bolnici uključili terapiju, sva sam počela da se tresem – kaže ona.
E, a da bi se stiglo do bolnice, trebalo je pozvati Hitnu pomoć.
– Pa to je bio opšti haos, panika! Pokušao sam da pozovem Hitnu u par navrata, ali ne dobijam vezu! Onda shvatim da uopšte nisam kucao pozivni broj! Zovem druga koji radi u bolnici i kažem mu: “Organizuj mi Hitnu, žena mi se porodila kod kuće”. Dotle je majka uspjela da ih dobije. Sjećam se da sam istrčao dole, pomjerio auto i otvorio kapiju da može sanitet da prođe – objašnjava Marko.
Djevojčica Srna stigla je na svet u pet minuta do sedam ujutru, tog 30. januara, ali kako je u bolnici smjena u sedam sati, doktorka i medicinski tehničar su pred domom Lazarevića bili već u sedam i pet. Marko u tom momentu, cupka na ulici i maše, pokazujući vozaču gdje da skrene, dok Marija sa novorođenčetom na rukama čeka da joj se ukaže pomoć.
– Došla je Hitna pomoć iz Doma zdravlja, prevezli su nas, sa sve bebom na grudima, u bolnicu, pošto nisu na licu mjesta sjekli pupčanu vrpcu, nego tek tamo. Brzo su odreagovali, iznijeli su me na nosilima, a u bolnici su nas već svi čekali, sve je bilo pripremljeno. Beba je bila sitna, imala je nešto više od dva kilograma, pa je vjerovatno zbog toga tako naprasno izašla. Sve se izdešavalo za pet minuta, ali sada je sve u redu i sa mnom i sa bebom. Super se završilo – komentariše Marija i dodaje da su neizmjerno zahvalni ekipi Hitne službe ćuprijskog Doma zdravlja što su brzo odreagovali, ali i doktoru i babicama koji su spremno čekali u bolnici.
Dok su nju emocije stigle daleko kasnije, Laza je svoje pokazao tokom samog porođaja, ali, kako kaže, trebalo mu je neko vrijeme da dođe sebi.
– Nije mi bilo svejedno. Nisam gledao ni prvi, ni drugi porođaj, sad sam prvi put gledao tako nešto. Takav stres sam doživio da nisam mogao da se stabilizujem, dva dana mi je baš bilo loše, koliko sam se poplašio. Nikad takav stres u životu nisam doživio, počeo sam da plačem od muke, nisam znao šta nas je snašlo – zaključuje Laza.
Sve vrijeme našeg razgovora, Srna se zadovoljno javlja, tek da ukaže na činjenicu da je glavni akter čitave priče zapravo ona.
Najnovije vijesti Srpskainfo i na Viberu