Počinje priču Ana Vukmirović (65) iz Beograda, koja je u martu prošle godine saznala dijagnozu.
Bio je to trenutak kada je doktoru koji ju je operisao rekla “Sijecite cijelu dojku”.
Međutim, u svemu onome što je prethodilo trenutku kad je “otišla pod nož” jeste poenta ove životne priče – slušaj signale koje ti tijelo šalje!
– U julu 2023. godine sam otišla u penziju i osjetila veliki umor. To mi je bilo čudno jer nisam do tada bila neko ko se lako zamara. Pomislila sam kako sam se previše opustila u penzionerskim danima i da su me onda mnogo jače uhvatili svi naknadni sitni ali dugogodišnji nagomilani stresovi. Osjećela sam bol u gudima i teško sam disala, a s obzirom i da mi je, kad se sagnem bilo i muka, nisam bila sigurna šta me muči. Srce, pluća, želudac, visok pritisak – kaže Vukmirović.
Napamet joj je i padalo, bar što se otežanog disanja tiče, da je stižu posljedice preležanog koronavirusa.
Onda je krenula na preglede i snimanja. Snimak pluća je pokazao da je sve u redu, želudac isto, EKG da je i srce takođe u dobrom stanju. Čak je detaljno ispitala i štitnu žlezdu. I tu je stanje bilo dobro.
– E onda sam imala neki čudan san, neko predskazanje. Samo mi se ukazao neki zrak svjetlosti veoma jak i kad sam se probudila strašno me boljelo posred grudi. Odmah sam otišla na ultrazvuk dojki. On nije ništa pokazao. Otišla sam kod vrhunskog stručnjaka u toj oblasti, koji i je i pored detaljnog opipavanja jedva uspeo pod rukom nešto da osjeti. Tek je mamografija sa tomosintezom dala odgovor na pitanje šta mi je – objašnjava sagovornica.
Radite mamografiju
Inače, Ana priznaje da je godinu dana prije nego što je saznala da ima karcinom uradila samo redovni ultrazvučni pregled dojke ali ne i preporučenu mamografiju. A još godinu prije toga, dakle, operisala je polip na jajniku.
– Ljekari su mi kad se sve ovo izdešavalo rekli da sam izgleda dvije godine imala karcinom a da nisam znala – priča Ana i dodaje da je je prije 30-ak godina imala ginekološku intervenciju kad joj je odstranjen desni jajnik.
Iako niko sa sigurnošću nije mogao da joj kaže da li je uzrok njene bolesti u genetici (svi sa očeve strane su imali karcinome), zasigurno je stres uticao na razvoj bolesti.
Nesanica jedini problem poslije operacije
Nakon intervencije Ana je narednih mjesec dana, a na svaka dva, išla na previjanje i kontrolu dva drena. Takođe, skidani su joj i konci.
– Sve sam to dobro podnosila. Bili smo zadovoljni i doktor i ja. Bol sam počela da osećam tek posle mesec dana, kad su se nervi povratili a koža krenula da zarasta. Tek tada sam zaplakala ako mi verujete jer je bolelo izuzetno jako. Morala sam da tražim ljekarima nešto protiv toga – priznaje Ana.
Osim naknadog bola, posledica svega što je pregurala se videla i u kvalitetu sna.
– Od operacije na ovamo, manje-više stalno imam nesanicu – navodi Ana.
Korigovanje životnih navika
Ono gde je definitivno morala da posluša stručnjake, to je korigovanje životnih navika.
– Do daljnjeg ne smem ništa teško da dižem, nosim… Nikako, zbog toplotnog zraćenja, ne smem da budem za šporetom. Peglanje, usisavanje – takođe nikako. Jednostavno, poželjno je da što više mirujem – ukazuje naša sagovornica na zabranjene aktivnosti nakon operacije.
– Verujte mi da u svemu ovome glavnu ulogu ima upravo naša psiha. Nikada nisam imala one naknadne epizode plakanja i kompleksa što mi fali jedan deo htela. Naprosto, rekla sam sebi “Ana, imaš 64 godine i bitnije ti je da sačuvaš živu glavu nego izgled”. Inače sam po prirodi takva da kad imam neki problem gledam što pre da ga rešavam – ističe ova hrabra žena.
Njen život je 14 meseci nakon operacije mnogo mirniji nego pre. Ne dozvoljava ni sebi ni drugima stresiranje mimo onog minimalnog nivoa koji nosi svakodnevica. Više odmara, radi stvari koje joj prijaju.
– Volim da čitam edukativne sadržaje, da koliko mogu uređujem cvećem svoje dvorište, da vreme provodim samo sa ljudima koji mi prijaju – priznaje naša sagovornica i dodaje da je vrlo bitna i ishrana. Valja izbegavati masno, prženo, a jesti više voća i povrća.
Redovno na preglede
Poslije svega, ona ženama koje možda ne prepoznaju simptome karcinoma dojke, kao što je i sa njom bio slučaj, savetuje da slušaju svoj organizam ma koliko zbunjujuće signale slao i da krenu odmah na preglede.
– Obavezno jednom godišnje kod ginekologa na Papa test, kolposkopiju i ultrazvuk, kao i na ultrazvuk i mamografiju za dojke – poručujeVukmirović, prenosi Telegraf.
Najnovije vijesti Srpskainfo i na Viberu