Prve pečate na glavi, pokazatelje alopecije, primijetila je još kao djevojčica i odmah potražila pomoć ljekara kako bi se isključila mogućnost žarišta ili drugih zdravstvenih problema. Ni tada, ni kasnije, nijedan medicinski uzrok nije pronađen, sve je, kaže, uvijek pripisivano stresu, iako nikada nije mogla da ga poveže sa konkretnim događajem. Tokom godina navikla se na periodično pojavljivanje i nestajanje pečata, da bi, kada je stanje ponovo počelo da se pogoršava, ponovo potražila stručnu pomoć, prenosi Blic.
“Najdosadnija bolest koja postoji”
Gostujući u emisiji “150 minuta” na Prvoj televiziji, govorila je o dosadašnjem iskustvu sa bolešću, šišanjem na ćelavo i podrškom koju pruža drugima sa istim problemom.
– Sada imam 6-7 pečata na glavi, ali vi to ne vidite. Ja mogu slobodno da kažem da je to najdosadnija bolest koja postoji. I svako ko se suočio sa alopecijom mi je potvrdio isto. Bukvalno ne postoji rešenje da neko kaže popijte ovaj lek ili ovako radite ili nemojte to da radite i sigurno vam se to neće ponovo desiti – počela je Sonja svoju priču.
Stručnjaci podsjećaju da alopecija može pogoditi svakoga, bez obzira na pol ili godine, i često se javlja i kod djece. Upravo zato je važno da se osoba koja primeti gubitak kose što prije javi dermatologu kako bi se razlikovala alopecija od drugih stanja i odredio pravilan način liječenja.
Za Sonju, međutim, ključni dio borbe nije bio medicinski, već psihološki. Prekretnica je nastupila tek kada je prestala da vodi rat sa sopstvenim izgledom i odlučila da alopeciju prihvati kao dio sebe.
– Prije svega, kao prva neka stvar je potpuno prihvatanje činjenice da ti imaš alopeciju i da ne budeš stalno u borbi sa njom, nego u miru sa njom. I mislim da je taj put jedini ispravan, jer ako ti kažeš “to je dio moje persone, to je nešto što sam ja”, daješ sebi otvorena vrata da se beskrajno šališ na svoj račun i kao tako onda ti više ne može ništa. I taj pogled koji ćeš dobiti možda kada neko vidi tvoj pečat ili tvoju cijelu ćelavu glavu više neće značiti ništa. Ti ćeš upravljati time i prosto da uzmeš stvari u svoje ruke i da kažeš ovo su moji konci, ja ću sada to da preokrenem u svoju korist – istakla je ona.
“Meni je bilo bitno da me niko ne sažaljeva”
– Uz podršku naravno svog okruženja prijatelja, uz podršku ljudi koji me ne poznaju da su imali potrebu da mi daju vjetar u leđa i to je jako bitno. Ogoliti se pred drugim ljudima je prava stvar, zato što tek onda vidite koliko podršku možete da dobijete i kako ljudi gledaju na vas. I meni je samo bilo bitno da me niko ne sažaljeva, jer ja nisam taj lik i ne želim da mi to bude polazna tačka, već da stanem ponosno i da kažem to sam ja – jasna je Sonja.
Sonja je u jednom trenutku riješila da sama preuzme kontrolu nad alopecijom drastičnom mjerom. Kada su se pečati proširili i kada je svaki pokušaj prikrivanja postao naporan, odlučila je da se ošiša do kraja, umjesto da svakog jutra vodi borbu pred ogledalom, željela je da prekine agoniju.
– Mislim da bih ja kad bih mogla da biram da li ću da budem u potpunosti ćelava ili da budem u ovoj međufazi sad sa ovim pečatima na glavi. Uvijek bih izabrala da budem u potpunosti ćelava. Najnapornija je ova međufaza gde tebi negde opada kosa, a sa druge strane raste. Ti više ne znaš kako to da sakriješ. Uvek izgledaš kao cirkus, bukvalno. Ali kada si ćelav, to ti je sve ubrzano. Ubiraš malu tu pažnju, malo se šališ. Beskrajna šala. To ja kažem, da je šala pola zdravlja – istakla je.
Sonja je i drugima oslonac u ovoj borbi i svi mogu da joj se jave
Kako je počela da govori o svom iskustvu, sve veći broj ljudi počeo je da joj se javlja. Danas ima neformalnu zajednicu u kojoj žene i muškarci razmijenjuju iskustva, fotografije, savete i trenutke očaja, ali i radosti kada se pojave znaci poboljšanja. Iako ne postoji zvanično udruženje, Sonja smatra da je najvažnije što su jedni drugima postali oslonac i dokaz da niko ne prolazi kroz alopeciju sam.
– Stvarno mogu da mi pišu na Instagramu, na Tiktoku. Ne postoji jedna osoba koja mi je do sada pisala, stvarno ih je bilo mnogo, a da ja nisam odgovorila. Stvarno mi je drago da mogu da učestvujem u svojoj toj tuzi i radosti kada se neke stvari promene. Da razmijenimo fotografije, da se iskukamo jedni drugima. U krajnjem slučaju i da se nasmijemo, jer u krajnjem slučaju najbolje razumemo jedni druge – zaključila je Sonja.
Želja joj je i da osnuje udruženje i da svoju podršku drugima u ovoj borbi digne na viši nivo.
Saznajte sve o najvažnijim vijestima i događajima, pridružite se našoj Viber zajednici ili čitajte na Google News.