Prijetnja carinama i odlučan odgovor: Tramp i Evropa u klinču zbog Grenlanda

U zajednilkom saopštenju, ona i drugi evropski lideri poručili su da Trampov plan prijeti da izazove „opasnu spiralu“ ugrožavanja odnosa sa SAD. NATO već 20 godina govori Danskoj da ‘mora da otkloni rusku prijetnju odGrenlanda’. […] Sada je vrijeme i to će biti urađeno napisao je Tramp na društvenim mrežama.

Donald Tramp je prethodno zaprijetio da će uvesti carine od 10 odsto za osam američkih saveznika, među kojima i Velikoj Britaniji, ako se suprotstave njegovom predloženom preuzimanju autonomne danske teritorije.

Grenland je rijetko naseljena, ali teritorija bogata prirodnim dobrima, a njegova lokacija između Sjeverne Amerike i Arktika čini ga povoljnim za sisteme ranog upozoravanja u slučaju raketnih napada i za praćenje brodova u regionu.

Tramp insistira da je Grenland ključan za bezbjednost SAD i nije isključio mogućnost njegovog zauzimanja silom, što su mnogi kritikovali.

U objavi na njegovoj platformi Istina (Truth Social), Tramp je poručio da Danska „nije bila u stanju da učini ništa povodom“ ruskih prijetnji Grenlandu u proteklih 20 godina.

Nove carine biće uvedene Danskoj, Finskoj, Francuskoj, Njemačkoj, Holandiji, Norveškoj, Švedskoj i Velikoj Britaniji.

U zajedničkom saopštenju, osam zemalja je navelo da „carinske prijetnje potkopavaju transatlantske odnose“, ponavljajući da su „potpuno solidarni sa Kraljevinom Danskom i narodom Grenlanda“.

Evropske zemlje su poručile i da su, kao članice vojno-političkog saveza NATO, „posvećene jačanju arktičke bezbjednosti kao zajedničkog transatlantskog interesa“. Spremni smo da se uključimo u dijalog zasnovan na principima suvereniteta i teritorijalnog integriteta iza kojih čvrsto stojimo – navodi se u saopštenju. Želimo da sarađujemo i nismo mi ti koji traže sukob. I drago mi je zbog dosljednih poruka iz ostatka kontinenta: Evropa neće biti ucijenjena – poručila je danska premijerka Frederiksen u objavi na Fejsbuku.

„Još je važnije da čvrsto stojimo na temeljenim vrijednostima koje su stvorile evropsku zajednicu“.

Britanski premijer Kir Starmer rekao je da je u nedjelju razgovorao telefonom sa Frederiksen, kao i sa predsjednicom Evropske komisije Ursulom fon der Lajen i generalnim sekretarom NATO Markom Ruteom, prije nego što je razgovarao sa Trampom.

Portparolka Starmerove kancelarije rekla je da je ponovio stav da je bezbjednost Grenlanda prioritet za sve članice NATO. Rekao je i da je pogrešna primena carina na saveznike zbog težnje ka kolektivnoj bezbjednosti saveznika NATO – dodala je portparolka.

Tramp je najavio da će uvesti carine od 10 odsto na robu iz Danske, Norveške, Švedske, Francuske, Njemačke, Velike Britanije, Holandije i Finske, koja bi stupila na snagu 1. februara, ali bi kasnije mogla da poraste na 25 odsto.

Ova mjera bi trajala dok ne bude postignut dogovor oko Grenlanda. Ove zemlje, koje igraju ovu veoma opasnu igru, dovele su u igru nivo rizika koji nije održiv niti održiv – napisao je, dodajući: „Ovo je veoma opasna situacija za bezbjednost, sigurnost i opstanak naše planete“.

Američki predsjednik insistira da je Grenland ključan za bezbjednost SAD i ranije je rekao da će ga Vašington preuzeti „lakšim ili težim putem“.

Ministar finansija SAD Skot Besent je za NBC Njuz 18. januara rekao da „Grenland može da bude odbranjen samo ako je dio SAD, a ako je dio Amerike onda ga neće biti potrebno ni braniti”. Vjerujem da će Evropljani shvatiti da je ovo najbolje za Grenland, najbolje za Evropu i najbolje za Sjedinjene Države – rekao je.

U razgovoru za BBC, norveški ministar spoljnih poslova Espen Bart Eide rekao je da se ne pregovara oko međusobnog poštovanja suvereniteta i da je to osnovni princip međunarodnog prava i saradnje. Ako želimo da živimo u miru i ako želimo da sarađujemo na zajedničkim problemima, moramo da počnemo da priznajemo suverenitet i teritorijalni integritet jedni drugih – dodala je.

Još nije jasno kako će carine uticati na one koje je Tramp već uveo Velikoj Britaniji i EU.

Francuski predsjednik Emanuel Makron, koji radi na koordinaciji evropskog odgovora nacarinske prijetnje, rekao je da će zatražiti od EU da aktivira svoj „instrument protiv prinude“ ako ih Tramp uvede.

Pominje se čak i mogućnost da EU odustane od ranijeg trgovinskog sporazuma sa SAD.

Prema tom sporazumu iz jula prošle godine, izvoz robe iz EU u SAD carini se 15 odsto.

SAD i EU čine skoro trećinu ukupne svjetske trgovine robom i uslugama.

Uvoz SAD iz EU značajno premašuje izvoz SAD u Evropu (606 milijardi dolara u odnosu na 370 milijardi dolara prošle godine), a Tramp taj deficit vidi kao veliki problem.

Prije tog sporazuma, Tramp je prijetio Evropskoj uniji uvođenjem carina od 30 odsto na izvoz njene robe.

Američki predsjednik trebalo bi ove nedjelje da govori na Svjetskom ekonomskom forumu u Davosu, u Švajcarskoj, na temu „kako možemo sarađivati u svijetu u kojem vladaju osporenosti?“.

Makron, kao i lideri Njemačke i EU, takođe će prisustvovati godišnjoj konferenciji.

Kanadski premijer Mark Karni, koji će takođe biti u Davosu, rekao je da je njegova zemlja „zabrinuta zbog nedavne eskalacije“ i da će „značajno povećati bezbjednost Arktika – jačanjem naše vojske i ulaganjem u kritičnu infrastrukturu“. Kanada čvrsto vjeruje da je najbolji način da se obezbjedi Arktik zajednički rad u okviru NATO – napisao je na Iksu.

Mark Rute je, u međuvremenu, rekao da je razgovarao sa Trampom „u vezi sa bezbjednosnom situacijom na Grenlandu i Arktiku“. Nastavićemo da radimo na ovome i radujem se što ću ga vidjeti u Davosu – dodao je.

U Danskoj i na Grenlandu se ne smanjuje bijes zbog Trampovih prijetnji u vezi sa ostrvom.

Demonstracije protiv Trampovih planova održane su tokom vikenda u glavnom gradu Grenlanda, Nuku, kao i u danskim gradovima.

Demonstracije su održane prije Trampovih prijetnji uvođenjem carina.

Predstavnik ostrva rekao je da je u posljednjim anketama, samo šest odsto Grenlanđana je reklo da je za to da budu dio SAD, a 85 odsto je bilo protiv.

Nedavna anketa pokazuje da se većina Amerikanaca takođe protivi američkoj kontroli nad Grenlandom, prenosi Blic.

Anketa Rojtersa/Ipsosa, objavljena prošle nedjelje, pokazala je da samo 17 odsto Amerikanaca podržava američko preuzimanje Grenlanda, u poređenju sa 47 odsto koji su rekli da se protive Trampovom nastojanju da stekne ostrvo.