(VIDEO) "Kad me sretnu u gradu, kažu da sam veliki gospodin" Kemal DONIRAO 50 LITARA KRVI, a sve počelo zbog bolesne majke

Tada je, kako kaže, donio odluku da će jednog dana, kada odraste, pomagati drugima.

Prvi put krv je dao sa 18 i po godina, kada je otišao u vojsku. Od 1994. do 2020. godine bio je dobrovoljni davalac, a za sve te godine krv je dao više od 100 puta. Kada se sve sabere, riječ je o više od 50 litara krvi.

Danas više ne može da daje krv jer je, kako je ispričao, dostigao starosnu granicu, ali kaže da bi, kada bi mogao, nastavio isto.

Sve je počelo zbog majke

Za Kemala dobrovoljno davanje krvi nikada nije bilo samo humanitarna akcija kojoj se povremeno odazivao. Njegova odluka da pomaže drugima nastala je iz ličnog iskustva koje je doživio još kao dijete.

Njegova majka je bila bolesna i bila joj je potrebna krv. Porodica je tada morala da se snalazi kako bi je nabavila, a njegov otac je uspio da pronađe način da joj pomogne. Kemal je tada sebi obećao da će, kada odraste, davati krv svakome kome bude potrebna.

– Rekao sam da ću davati krv i da ću biti humanitarac kad porastem. Prvi put sam donirao kad sam otišao u vojsku sa 18 i po godina. Davao sam krv 46 godina, ali sad mi zakon ne dozvoljava, a i dalje bih davao. Ja sam tražio da se ta granica malo produži, ali ne može posle 65 godine – istakao je Kemal.

“Nebitno je da li poznajem osoba ili je neznanac”

Tokom svih tih godina Kemalu nije bilo važno kome će njegova krv pomoći. Nije razmišljao o tome da li je osoba poznata, koje je vjere ili odakle je. Za njega je bilo najvažnije da je nekome potrebna pomoć. Kaže da je upravo taj osjećaj da je nekome pomogao bio najveća nagrada, piše Blic.

Neke od ljudi kojima je pomogao tokom godina kasnije je sretao u gradu. Oni su znali ko im je pomogao, pa su mu se zahvaljivali. Kemal kaže da mu takvi susreti mnogo znače i da ljudi koje sretne pamte ono što je učinio za njih.

– Ja sam srećan čovjek kad dam krv i spasim nekoga. Ljudi znaju da sam im ja donirao krv i onda kad me sretnu u gradu kažu mi da sam veliki gospodin i da sam im spasio život, nikad ne mogu da zaborave šta sam uradio za njih – dodao je Kemal iz Novog Pazara.

Više od 50 litara krvi i brojna priznanja

Za svoju humanost dobio je i brojna priznanja. Među njima su zlatna plaketa, zlatna kap, srebrna kap, kao i druga priznanja koja je čuvao tokom svih godina davanja krvi. Preko 50 litara krvi dao je za 46 i po godina.

Posjlednji put krv je dao 2020. godine. Nakon toga više nije mogao da nastavi sa davanjem zbog starosne granice, iako bi, kako kaže, to rado činio i danas.

“Mladi nek’ doniraju što više”

Kemal danas mladima poručuje da, ukoliko su zdravi i mogu da daju krv, ne treba da oklevaju. Za njega je dobrovoljno davanje krvi bilo deo života više od četiri decenije, a svoje iskustvo koristi da ohrabri nove davaoce.

Njegova poruka je jednostavna – pomoći drugome znači učiniti nešto veliko, iako sam davalac ne zna kome će njegova krv otići.