Nekada su naše bake tačno znale šta se kuva tri dana pred slavu, šta se ostavlja za veče uoči praznika, a šta mora da bude svježe. Nisu bez razloga pravile raspored. Neka jela zaista su ukusnija kada odstoje, dok druga nikako ne treba pripremati prerano.
I profesionalni kuvari savjetuju da se pred velike praznike što više posla završi unaprijed. Britanski Gardijan je nedavno objavio njihove savjete o pripremi sosova, začina i poslastica prije prazničnog ručka.
A kada se to prilagodi našim slavama, posao može mnogo lakše da se organizuje.
Sarma je još ukusnija kada prenoći
Svi znamo onu priču da je sarma najbolja sutradan. I zaista, mnogima je ukusnija kada malo odstoji, jer se ukusi kupusa, začina i fila bolje sjedine.
Zato nema razloga da je kuvate na sam dan slave.
Sarmu možete napraviti dan ili dva ranije, brzo je ohladiti i čuvati u frižideru na temperaturi do četiri stepena. Pred posluženje je dobro zagrijte, najbolje samo količinu koju ćete iznijeti na sto.
Ako pripremate veliku količinu, možete je i zamrznuti u manjim porcijama. Tako nećete morati da odmrzavate čitavu šerpu.
Isto važi i za posnu sarmu sa pirinčem, pečurkama ili orasima.
Sitni kolači mogu da se prave i mnogo ranije
Vanilice, oblande, bajadere i razne kuglice često mogu da se naprave nekoliko dana prije slave, u zavisnosti od sastojaka.
Vanilice i oblande mnogima su čak ljepše kada malo odstoje, jer omekšaju i ukusi se sjedine.
Suve kolače čuvajte dobro zatvorene, prema vrsti i sastavu, dok one sa mlečnim kremovima, jajima i drugim kvarljivim sastojcima obavezno držite u frižideru.
Mnoge vrste pečenog keksa i suvih kolača mogu se i zamrznuti.
Međutim, torte sa osjetljivim kremovima i kolače koji sadrže svježe voće bolje je pripremati bliže danu posluženja.
Supa, čorba i sosovi mogu da čekaju u zamrzivaču
Ako za slavu spremate domaću supu, nemojte misliti da baš sve morate da kuvate tog jutra.
Bistru supu možete skuvati ranije, procijediti, brzo ohladiti i zamrznuti u odgovarajućim posudama. Rezance ili knedle dodajte kada je budete pripremali za posluženje.
Isto važi za pojedine čorbe i sosove.
Kuvari posebno preporučuju da se sosovi pripremaju unapred, jer se tako na dan velikog ručka štedi vrijeme, a ukus začina može bolje da se razvije.
Kuvane supe i čorbe koje se pravilno čuvaju u frižideru uglavnom treba potrošiti za tri do četiri dana. Ako ih pravite ranije, zamrzavanje je bolji izbor.
Pečenje i riba ne treba da stoje danima na stolu
Kod mesa i ribe treba biti pažljiviji.
Ako spremate mrsnu slavu, meso možete začiniti unaprijed i držati u frižideru, a pečenje isplanirati za dan slave ili prethodno veče.
Već pečeno meso može da se čuva u frižideru tri do četiri dana ako je pravilno ohlađeno i zapakovano, ali za najbolji ukus i teksturu često je bolje peći ga što bliže posluženju.
Kod posne slave, ribu je najbolje pripremiti što svježiju. Ako je kupujete ranije, pravilno je zamrznite i odmrzavajte u frižideru, nikako preko noći na kuhinjskom stolu.
Pohovana riba, na primjer, nije najbolji izbor za pripremu nekoliko dana ranije, jer tokom stajanja gubi hrskavost.
Rusku salatu napravite kasnije, a povrće pripremite ranije
Ruska salata gotovo je nezaobilazna na mnogim slavskim trpezama.
Ali nema potrebe da je pravite tri ili četiri dana unaprijed.
Krompir i šargarepu možete skuvati prethodnog dana, brzo ohladiti i staviti u frižider. Kada dođe vrijeme, dodajte ostale sastojke i majonez.
Najljepša je kada je svježa, a još važnije je da ostane pravilno ohlađena.
Isto pravilo važi za posne salate sa majonezom, ribom ili drugim kvarljivim sastojcima.
Nemojte iznositi celu činiju na sto ako znate da će gosti dolaziti tokom čitavog dana. Bolje je da iznesete manju količinu, a ostatak sačuvate u frižideru.
Slavski kolač i žito ostavite za kraj priprema
Slavsko žito možete skuvati prethodnog dana, ohladiti i čuvati u frižideru, a zatim ga dovršiti sa orasima i ostalim sastojcima prema porodičnom receptu.
Slavski kolač takođe možete ispeći dan ranije, kako biste na sam praznik imali jednu veliku obavezu manje.
Najvažnije je da unaprijed odvojite vrijeme za ono što se ne može završiti u posljednjem trenutku.
Najvažnije pravilo koje mnoge domaćice zaboravljaju
Postoji jedna greška koja može da pokvari sav trud: ostavljanje skuvane hrane satima na šporetu ili slavskom stolu.
Kvarljiva hrana ne treba da stoji na sobnoj temperaturi duže od dva sata. Poslije kuvanja rasporedite je u manje, pliće posude kako bi se brže ohladila, pa je stavite u frižider.
Pravilno čuvane ostatke većine kuvanih jela treba pojesti u roku od tri do četiri dana, a ono što nećete stići da pojedete bolje je na vrijeme zamrznuti.
Odmrzavanje na kuhinjskom stolu nije bezbjedno, a prethodno kuvana jela prilikom podgrijevanja treba dobro zagrejati, do najmanje 74 stepena u sredini.
Kako da rasporedite posao i konačno dočekate goste odmorni
Tri dana prije slave možete napraviti suve kolače, provjeriti namirnice i završiti kupovinu.
Dva dana ranije pripremite sarmu ili jela koja mogu bezbjedno da stoje u frižideru do posluženja, ili ih zamrznite.
Dan pred slavu napravite slavski kolač, žito, pripremite sastojke za salate i postavite dio trpeze.
A na sam dan slave ostavite uglavnom završno pečenje, zagrijevanje gotovih jela, salate i posluženje.
Jer, na kraju krajeva, slava nije takmičenje u tome koliko jela jedna žena može da skuva za jedan dan. Važno je da se porodica okupi, da se običaji ispoštuju i da domaćica, umjesto da posljednja sjedne za sto, može da dočeka goste mirna i nasmijana.
Saznajte sve o najvažnijim vijestima i događajima, pridružite se našoj Viber zajednici ili čitajte na Google News.