Praksa od prošle godine je nastavljena kada je u pitanju usvajanje zakona po hitnom postupku. U prošlom mandatu skoro polovina donesenih zakona, usvojena je po hitnoj proceduri, kao da se u najmanju ruku, radi o periodu apokalipse.
Prema poslovniku Narodne skupštine RS, zakoni se mogu donositi po hitnom postupku “samo u okolnostima koje se nisu mogle predvidjeti”, kako bi se spriječilo ”ugrožavanje života i zdravlja ljudi, ili bezbednosti Srpske”.
Republika Srpska je, kako tvrde nadležni, stabilna i odlično funkcioniše, a životi njenih stanovnika nisu ugroženi nikakvom elementarnom nepogodom, ratom ili epidemijom, ali zakona po hitnom postupku ima sve više.
Tako se na dnevnom redu u ovom mandatu po hitnom postupku raspravljao o Prijedlogu Programa ekonomskih reformi Republike Srpske za period 2019 2021, zatim o izmenama i dopuni Zakona o visokom obrazovanju, o Zakonu o igrama na sreću, predlogu Zakona o republičkoj upravi, o dugoročnom zaduživanju Republike Srpske, kao i mnogi drugi.
Osim što se ovim krši poslovnik NSRS, pravnici kažu da je usvajanje zakona po hitnom postupku štetno za Republiku Srpsku.
– U posljednjih nekoliko godina sve više je zakona koji su u proceduri po hitnom postupku, a za koje nije ponuđeno jasno obrazloženje koje opravdava donošenje tog zakona po hitnom postupku. Štaviše, za pojedine zakone je bilo očigledno da ne ispunjavaju propisane uslove za donošenje po hitnoj proceduri. Zaista ne vidim potrebu za tim i svaki drugačiji odgovor na ovo pitanje bi bio čisto nagađanje – objašnjava pravnik Alesandar Jokić.
Dodaje da se time „skraćuje zakonodavna procedura“ na način da zakoni predloženi po hitnom postupku mogu da se nađu na dnevnom redu sjednice NSRS do 24 časa pre početka.
– Očigledno je da se tako smanjuje mogućnost detaljnog upoznavanja poslanika, ali i javnosti, sa odredbama i zakonskim rešenjima. To za posljedicu može da ima smanjen broj konstruktivnih kritika i reakcija javnosti. Svaki zakon donesen po hitnoj proceduri ako nije ispunio uslove iz člana 221. Poslovnika NSRS, jasno da je donesen kršenjem zakonodavne procedure – objašnjava Jokić.
Dodaje da za ovo nisu propisane sankcije niti mjere, tako da takvi zakoni, uprkos tome, legalno egzistiraju u našem pravnom sistemu i proizvode iste posljedice kao i zakoni doneseni po redovnoj proceduri.
Blagovčanin: Nema opravdanja
Da sve ovo može biti i te kako štetno saglasan je i predsjedavajući Odbora direktora TI BiH i pravnik Srđan Blagovčanin. On tvrdi da zakoni koji se usvajaju po hitnoj proceduri nisu nikako opravdani.
– Takva praksa je u pravilu jako opasna i štetna, jer na takav način se usvajaju nekvalitetna zakonska rješenja, čak i zakonska rješenja koja pogoduju uskim grupama lica, što se zove zarobljavanje države, a strategija Evropske unije za Balkan je upravo upozorila da je to veliki problem svih balkanskih zemalja. Takođe, treba imati u vidu da RS ima propisano provođenje procjene uticaja propisa pri njihovom donošenju, kako bi oni bili što kvalitetniji i utemeljeni na analizama stanja i jasnim pokateljima – objasnio je Blagovčanin.
Dodaje da umesto da se rade procjene uticaja propisa pri njihovom donošenju, kod nas se vrši pravno nasilje donošenjem zakona po hitnoj proceduri.
Najnovije vijesti Srpskainfo i na Viberu