Ali osim dramatičnog ratnog pokazivanja odlučnosti, malo posmatrača vjeruje da će bilo šta oko čega se lideri slože biti dovoljno da okonča krvoproliće u Ukrajini ili odvrati ruskog predsjednika Vladimira Putina da nastavi sa svojim napadima koji sve više štete civilima, piše CNN.
Otkako je prije otprilike dvije nedjelje prvi put pomenuta mogućnost samita lidera NATO, američki i evropski zvaničnici razgovaraju o potencijalnim najavama koje bi lideri trebalo da daju na kraju skupa, navodi nekoliko ljudi upoznatih sa planovima.
To bi moglo da uključi nove runde sankcija ruskim oligarsima, dodatne mjere koje ograničavaju finansije zemlje i nove korake za ograničavanje uvoza ruskih energenata. U toku su i diskusije o tome koje mjere mogu biti predstavljene za pružanje veće podrške Ukrajini, uključujući nove pošiljke vojne pomoći ili finansijske pomoći za jačanje odbrane zemlje.
A Bajden je ostavio otvorenu opciju da poveća raspoređivanje američkih trupa na članice NATO duž istočne granice alijanse, pojačavajući američku posvećenost evropskoj odbrani u kritičnom trenutku. Ali surova realnost da je malo verovatno da će ti potezi obuzdati Putinov rat nadvijaće se nad Bajdenovom posjetom Briselu na vanrednom sastanku Organizacije Severnoatlantskog pakta, zajedno sa specijalnom sednicom Evropskog saveta i skupom G7, prenosi Blic.
Bajden bi takođe mogao da doda još jednu stanicu u istočnoj Evropi, potencijalno Poljsku, rekli su zvaničnici. On u sredu odlazi iz Vašingtona na diplomatske manevre na visokom nivou. Dok je Bajden bio uspješan u okupljanju evropskih i azijskih saveznika iza niza sankcija i neuporedivih nivoa vojne pomoći, on i njegove kolege iz NATO povukli su granice gdje će njihova podrška prestati, piše CNN.
I dok se čini da sve strane podržavaju diplomatsko rješenje krize, američki i evropski zvaničnici kažu da su parametri takvog rješenja i dalje mutni. To ostavlja otvorenim pitanje kako Bajdenova posjeta Evropi – jedan od prelomnih trenutaka njegovog predsedništva – može da promeni tok najgoreg sukoba u Evropi od Drugog svjetskog rata, smatra američki medij.
I to predstavlja još jednu tačku za diskusiju koju svetski lideri moraju da počnu da pokreću: šta će se dogoditi ako, ili kada, Ukrajina više ne bude mogla da izdrži napad Rusije?
– Moraće da pogledaju šta će se desiti ako Ukrajina bude izgubljena – rekao je penzionisani general armije Vesli Klark, bivši vrhovni komandant NATO saveza.
– Nakon što su odmerili problem šta će se desiti ako Ukrajina padne, moraju da razmotre šta više može da se uradi da bi se Ukrajina održala u borbi. Da, postoji rizik. Uvek postoji rizik u suočavanju sa predsjednikom Putinom.
Ukrajinski lider je prošle nedjelje javno izazvao Bajdena da preuzme odgovornost za okončanje borbi. U emotivnom obraćanju Kongresu, u kojem je pozvao na zonu zabrane letova i pomoć u nabavci borbenih aviona, predsjednik Volodimir Zelenski je direktno razgovarao sa Bajdenom, koji ga je posmatrao iz svoje privatne biblioteke na trećem spratu Bele kuće.
-Biti lider svijeta znači biti vođa mira – rekao je Zelenski na engleskom.
Bajdena je takođe izazvao bivši ukrajinski predsednik Petro Porošenko da poseti Ukrajinu kao “simbol solidarnosti” tokom njegovog putovanja u Evropu ove nedjelje.
Govoreći sa novinarem CNN-a Džimom Akostijem u subotu popodne, Porošenko je Bajdena nazvao “mojim veoma dobrim prijateljem i veoma dobrim prijateljem Ukrajine”, dodajući da bi poseta Bajdena bila “izuzetno pravi korak da se pokaže da je ceo svet zajedno sa nama protiv Rusije”.
Ti lični apeli će imati odjek kod čovjeka koji se zakleo dok je tražio funkciju da će obnoviti američko vođstvo, obnoviti saveze SAD i odbraniti demokratiju od nadolazeće plime autoritarizma.
Nigde taj izazov neće biti relevantniji nego na ovonedeljnim hitnim razgovorima, gdje lideri traže od Bajdena pravac i svrhu dok rat u Ukrajini teče.
– On izaziva Bajdena da ispuni svoje obaveze kao lider Zapada, lider demokratske zajednice nacija. I on je de fakto predstavio izazov NATO-u – rekao je Ijan Bžežinski, zamenik pomoćnika ministra odbrane za Evropu i NATO u administraciji Džordža Buša.
– On je rekao da ako NATO nije dorastao ovom izazovu, moramo da razmislimo o drugim bezbjednosnim aranžmanima – rekao je Bžežinski.
– Kakav snažan izazov važnosti NATO-a u današnje vrijeme. To postavlja kontekst za… (samit) sastanak.
Ipak, kako su samiti najavljeni prošle nedjelje, neke evropske diplomate su otkrile zabrinutost zbog, kako smatraju, nedostatka značajnih koraka koji bi lideri mogli da preduzmu na skupu visokog profila, koji će i Rusija i Ukrajina pažljivo pratiti.
Glavne stvari koje Ukrajina želi, poput pomoći NATO-a u uspostavljanju zone zabranjenih letova ili obezbjeđivanju borbenih aviona iz sovjetske ere, za sada se pojavljuju izvan stola jer SAD i njihovi partneri nastoje da izbjegnu direktnu konfrontaciju sa Rusijom.
To znači da bi se svaka najava koja izađe sa sastanaka vjerovatno više fokusirala na povećanje pomoći koja se već pruža, uključujući vojnu i finansijsku pomoć, ili na primenu novih sankcija Rusiji.
Evropski i američki zvaničnici rekli su da su rasprave o najavama i završnoj zajedničkoj izjavi u toku dok zemlje žele da se dogovore oko odluke ili zaključka za samit.
– Predsjednik se raduje što će videti svoje kolege licem u lice. Pretpostavljam da će imati niz novih mera koje će moći da objelodani i primeni tokom tih razgovora, ali neću da ih preduhitrim nekoliko dana unaprijed – rekao je zamenik američkog savjetnika za nacionalnu bezbjednost Džon Fajner prošle nedjelje za CNN.
Objavljivanje velike najave tokom samita moglo bi pomoći da se naglasi trenutno jedinstvo među saveznicima, za koje američki zvaničnici kažu da je iznenadilo Putina dok se njegova vojska bori sa gubicima na terenu.
– Pogrešio je u vezi sa Zapadom. Mislim da je mislio da će… biti nekih prijekora, možda nekoliko sankcija, ali mogao je da izdrži, mogao je da nastavi dalje – rekla je Mari Jovanovič, bivši američki ambasador u Ukrajini.
– Umjesto toga, on je inspirisao oživljavanje NATO-a. A Zapad je ujedinjen u opoziciji i pokušava da obezbjedi ne samo neku vrstu jačanja NATO-a i bočnih zemalja na granici Ukrajine, već i pružanje podrške Ukrajini – dodaje.
Predstojeći samit će takođe pružiti Bajdenu priliku da izmeri temperaturu svojim kolegama o još jednom pitanju: šta da radi ako kineski predsednik Si Đinping odluči da pruži Rusiji vojnu ili ekonomsku podršku, kao što je Putin tražio.
U 110-minutnom razgovoru sa Sijem prošle nedelje, Bajden je izneo “implikacije i posledice” nastavljanja sa tom podrškom, navodi Bela kuća.
Ali kažnjavanje Kine – druge po veličini svetske ekonomije – bilo bi mnogo komplikovanije nego što je bilo sa Rusijom, i zahtevalo bi isto jedinstvo sa Evropom, koja se nije uvek slagala sa Bajdenom o tome kako da pristupi Pekingu.
– Ovo je nevjerovatno važan samit. Održava se na vanrednoj osnovi usred krize. Djelimično je to da bismo bili sigurni da smo mi i naši saveznici na istoj strani, što je dobro. Ali je takođe veoma važno za slanje signala Vladimiru Putinu – rekao je Kurt Volker, bivši američki ambasador pri NATO-u i specijalni izaslanik za Ukrajinu.
Volker je identifikovao nekoliko poruka koje alijansa mora da pošalje tokom svog samita, uključujući ponovno privrženost garanciji iz člana 5 o kolektivnoj odbrani i jasno stavljanje na znanje da bi upotreba nuklearnog oružja od strane Rusije zahtevala odgovor Zapada.
Ali on je rekao da NATO takođe mora jasno da stavi do znanja da je Ukrajina – koja nije članica njene grupacije – ipak pitanje od kritične važnosti za njene članice.
– Mislim da je veoma važno da NATO takođe pošalje signal o Ukrajini, da je opstanak Ukrajine kao nezavisne i suverene države u Evropi interes NATO-a – rekao je Volker.
– Ne želimo da kažemo šta ne radimo. Ne želimo da budemo previše konkretni šta ćemo uraditi. Ali moramo da pošaljemo signal Putinu da nećemo sedeti sa strane dok on uništava i eliminiše suverenu evropsku zemlju – poručio je.
Najnovije vijesti Srpskainfo i na Viberu