Znaci stresa su postali očigledni. Nedavni podaci su pokazali da je u septembru prodaja postojećih domova pala za 24 odsto, osmi uzastopni mjesečni pad, što je najduži pad od 2007. Izgradnja stanova je opala , a broj oglasa za nove kuće opao je za 22 odsto.
Iza sve lošijeg tržišta nekretnina stoje Federalne rezerve, koje agresivno podižu kamatne stope kako bi se borile protiv 40-godišnje visoke inflacije. To je dovelo do porasta hipotekarnih stopa na najviše 20 godina.
To je učinilo kupovinu kuće skupljom, što je navelo kupce da odustanu, pa su zahtjevi za hipotekom na najnižem nivou od 1997. U međuvremenu, rastuća zabrinutost zbog nadolazeće ekonomske recesije umanjila je potražnju.
– Očekujem da će cijene stanova pasti za 10 odsto do 15 odsto, a cijene stanova se ubrzavaju na nisku stranu – rekao je Džeremi Sigel, profesor finansija u Vortonu za CNBC, napominjući da cijene stanova po bilo kom pokazatelju padaju.
U odvojenom intervjuu za CNBC on je rekao da misli da će uslijediti drugi najveći pad cijena stanova od perioda poslije Drugog svjetskog rata u narednih 12 mjeseci.
Dejvid Rozenberg, veteran ekonomista i šef Rosenberg istraživanja smatra da postoji veliki stambeni “balon”.
– Trenutno imamo ogroman stambeni balon. Većina bilansa domaćinstava su stambene nekretnine i to su akcije – rekao je Rozenberg.
Ekonomista je ukazao na pooštravanje napora Federalnih rezervi da smanje inflaciju sa nedavnih stopa od 8-9 odsto na ciljnih 2 odsto.
– Oni žele da berza padne. Žele da cijene kuća padnu. Zašto? Zato što u paklu nema šanse da dođu do svojih 2 odsto svetog grala potrošačke inflacije, a da sada ne postoji period od deflacija aktive. To je 100 odsto neophodno – rekao je on, piše Biznis Insajder.
Najnovije vijesti Srpskainfo i na Viberu