Ali, može li se odbrana zaista pretvoriti u ekonomski motor produktivnosti i rasta ili je to opasna zabluda?
Evropski kontinent, koji decenijama bilježi slabu produktivnost i ekonomsku stagnaciju, najavljuje snažan zaokret– dok Rusija vodi agresivan rat u Ukrajini, a međunarodne tenzije rastu, Evropska unija i njene članice pokreću masovna ulaganja u odbranu, smatrajući da bi to moglo otvoriti i novo poglavlje za ekonomiju.
Nada je da će ta ulaganja generisati tehnološke inovacije koje će se preliti u civilni sektor – slično kao što se dogodilo u Sjedinjenim Američkim Državama tokom prošlog vijeka. Od mikrotalasnih pećnica, ljepljive trake i GPS do dronova i ličnih računara – niz tehnologija koje danas uzimamo zdravo za gotovo zapravo je nastao u vojnim istraživačkim laboratorijama, piše Politico.
Evropska komisija je otvorila vrata za 800 milijardi evra vojne potrošnje, a Njemačka, najveća ekonomija Unije, najavila je ulaganja od čak bilion evra u modernizaciju svoje vojske i infrastrukture. Cilj NATO o izdvajanju dva odsto BDP za odbranu sada ispunjavaju dvije trećine članica, ali generalni sekretar Mark Rute upozorava da to još uvijek nije dovoljno.
Inovacije pod prijetnjom rata
Uvođenje nove generacije odbrambenih tehnologija već privlači preduzetnike i startap kompanije. Jedan od njih je francuski inovator Loik Mužol, direktor kompanije Comand AI, koja razvija vještačku inteligenciju za vojne potrebe. Njegova platforma može interpretirati komande, analizirati teren i ubrzati reakciju na frontu – toliko da, kako tvrdi, „jedan oficir može raditi posao četvorice“.
Iako je fokus trenutno isključivo na odbrambenoj industriji, tehnologije poput Comand AI-ja potencijalno imaju i civilnu primjenu – od upravljanja flotama dostavnih robota do sajber bezbjednosti privatnih kompanija.
Slične inicijative već se razvijaju širom Evrope, uključujući projekat evropskog sistema protivraketne odbrane i konstelacije satelita u niskoj orbiti, koje bi mogle postati evropska alternativa sve nepouzdanijem Starlinku Elona Maska.
Ekonomski dobitak ili nova rupa bez dna?
Ipak, skeptici upozoravaju na opasnosti. Prema istraživanju Instituta u Kilu, procjenjuje se da bi produktivnost u Evropi mogla rasti za 0,25 odsto za svaki dodatni procenat BDP uložen u vojna istraživanja. Međutim, dugoročni efekti su neizvjesni – za razliku od proizvodnje mašina i opreme, mine zakopane u zemlji ili haubice uskladištene u vojarnama ne doprinose BDP.
Osim toga, vojna ulaganja se većinom finansiraju zaduživanjem, a nivo javnog duga u mnogim članicama je već visok. Istovremeno, povećanje vojnih budžeta događa se paralelno sa smanjenjem socijalnih davanja. Tako je britanska vlada istovremeno najavila rezove u socijalnim izdvajanjima od 4,8 milijardi funti i povećanje vojne potrošnje za 2,2 milijarde funti. Kritičari upozoravaju da bi takva politika mogla izazvati nezadovoljstvo i podstaći populizam.
Ko profitira?
Veliki dio evropskog odbrambenog budžeta i dalje odlazi američkim kompanijama – više od polovine sredstava za nabavku troši se van EU. Kako bi zadržala što više vrijednosti unutar svojih granica, Unija pokušava da ojača sopstvenu odbrambenu industriju. Francuski predsjednik Emanuel Makron tako poziva na zamjenu američkih sistema Patriot i F-35 evropskim rješenjima poput SAMP/T i borbenih aviona Rafal.
Međutim, zemlje na istočnoj granici EU – poput Poljske i Finske – ne žele da čekaju da evropska industrija sustigne konkurenciju, te oružje i opremu kupuju od SAD, Južne Koreje i Izraela.
Stručnjaci tvrde da bi Unija morala da promjeni pristup. Umesto da favorizuje spore nacionalne šampione, treba podsticati konkurenciju i otvorene konkurse poput onih u SAD, čije Ministarstvo odbrane ulaže znatno više u istraživanje i razvoj (oko 16% budžeta, u poređenju sa evropskih 4,5%). Takva praksa je omogućila manjim inovativnim firmama da se probiju – i često dovela do razvoja tehnologija koje se kasnije koriste u civilnom sektoru.
– Da bi EU dugoročno uspjela, mora otvoriti vrata novim igračima i biti spremna na to da će neki od njih postati novi divovi – kaže Dan Breznic, stručnjak za inovacione politike sa Univerziteta u Torontu, piše Politico, prenosi Blic.
Najnovije vijesti Srpskainfo i na Viberu