Pitala ga je to s obzirom na to da je Odlukom o dugoročnom zaduženju planirano zaduženje na inostranom tržištu od 810 miliona KM, a na domaćem oko 140 miliona. Ona navodi da smo “do sada vidjeli nekakve turneje zvaničnika po drugim zemljama, ali ne i konkretne poteze u tom pravcu”.
– U nemogućnosti da se, zbog političkih neprilika koje vladaju u Republici Srpskoj, Vlada izađe na stranu tržišta kapitala i emituje obveznice, postavlja se pitanje po kojoj cijeni i uz koje druge uslove Vlada planira da obezbijedi nedostajućih 800 miliona KM i šta će od imovine biti zalog za ta sredstva. Svakako likvidnost budžeta je ugrožena i svi parametri pokazuju da bi do izvjesnih kašnjenja u isplatama i drugim budžetskim korisnicima moglo doći. Dobavljači se odavno ne isplaćuju redovno, a i poljoprivrednicima kasne isplate. Što se tiče javnog duga, i dalje smo dvostruko zaduženiji od Federacije BiH, jer naš dug iznosi 43.7 odsto BDP, a u FBIH 22 odsto – izjavila je Trivićeva.
Trivićeva dodaje da se zvaničnici Srpske obično hvale nekim parametrima, te da nju zanima kako komentarišu činjenicu da su investicije u stalna sredstva na rekordno niskom nivou i iznose samo 15.7 odsto od bruto domaćeg proizvoda. Ističe da je ovo katastrofalan podatak koji govori o lošoj strukturi privrede Srpske, jer sve ispod 20 odsto BDP je jako loše i takva privreda ne može da generiše budući brži ekonomski rast.
– Takođe, s obzirom na to da se zvaničnici hvale niskom stopom nezaposlenosti od 11 odsto, a znamo da je mnogo ljudi otišlo i da je to najveći uzrok drastičnog smanjenja nezaposlenih osoba, pitam Vladu i zvaničnike zašto ne sopšte katastrofalnu stopu koja pokazuje nivo zaposlenosti od 41.9 odsto. Dakle, samo 41.9 odsto od ukupno sposobne radne snage i radi. To govori o neiskorišćenom ljudskom potencijalu. Dovoljno je reći da ova stopa u Rumuniji iznosi 65.6 odsto, u Bugarskoj 68.5 odsto, u Sloveniji 72.4 odsto. Svaka stopa zaposlenosti ispod 60 odsto je katastrofalno nizak nivo u smislu dinamičnosti privrede i dostizanja potencijalnog BDP – naglašava Trivićeva.
Ona se osvrnula i na privredu Banjaluke, te ističe da je frapantan zvanični podatak da je pokrivenost uvoza izvozom za banjalučku privredu na nivou od 35 odsto, i da je u posljednje tri godine u stalnom padu, dok je republički prosjek oko 75 odsto. Trivićeva kaže da upravo to govori da je u strukturi privrede Banjaluke izvozna baza na jako niskom nivou.
Trivićeva je izjavila da u svijetu danas skoro da ne postoji zemlja koja nema slobodnu ekonomsku zonu jer se na taj način privlače investitori i domaći i strani. Navodi da su najpoznatiji primjeri uspješnog privrednog razvoja baziranog na podsticanju izvoza iz slobodnih ekonomskih zona su brzorastuće zemlje jugoistočne Azije, a nama najbliži primjer je Srbija u kojoj postoji 15 slobodnih zona. Dodaje da se sa njih ostvaruje značajan procenat izvoza Srbije i da u okviru ovih zona posluje preko 250 multinacionalnih kompanija koja za sobom vežu i domaća preduzeća i tako podstiču i domaće privrednike, te da je u njima zaposleno i 45.000 radnika.
– Zato je naš prijedlog da Banjaluka mora da dobije slobodnu ekonomsku zonu. Procedura osnivanja ovih zona mora da potekne od lokalne zajednice, a dalja procedura ide prema Vladi Republike Srpske i Savjetu ministara. Koristi od slobodnih ekonomskih zona su višestruke: jača se izvozna baza, podiže konkurentnost privrede, te se povećava zaposlenost u izvozno orjentisanim preduzećima – ističe Trivićeva.
Jelena Trivić je optužila koalciju na BH nivou za nedonošenje izmjena izbornih pravila, i izjavila da svu odgovornost za to što ćemo u izbore ući sa starim zakonom koji omogućava krađu glasova snose SNSD i HDZ, kao što snose odgovornost i za eventualno nametanje ovog zakona, koje se po svemu sudeći neće ni desiti.
Najnovije vijesti Srpskainfo i na Viberu