Politika

"Dodik se ponaša kao drvosječa" Kristijan Šmit o nametnutoj odluci i o situaciji u BiH

Svijet se ne smije BiH. To više nije moguće jer mi je CIK danas saopštio da su mogli već dodijeliti sve poslove zato što smo zajedničkim snagama utvrdili budžet, istakao je Kristijan Šmit.

"Dodik se ponaša kao drvosječa" Kristijan Šmit o nametnutoj odluci i o situaciji u BiH
FOTO: FEHIM DEMIR/RAS SRBIJA

Zahvaljujem se i Savjetu ministara i ministru Bevandi da smo, nakon što smo zajednički, jednu za drugom donijeli odgovarajuće odluke, oni su pokušali, ja sam je kompletirao, tako da smo dobili situaciju da stvari teku svojim tokom. Mogle su to i prije pola godine – rekao je Šmit.

Smatra da se ne mora govoriti da je debakl to što je on morao nametnuti odluku.

Pročitajte još

– Trebali bismo biti zahvalni ako se stvari zajednički mogu odvijati i uraditi. Ja ne utvrđujem zašto je ovaj, onaj ili onaj nešto uradio ili nije. Jednostavno, dobro je da će se izbori održati. Svi znamo da to se ne podrazumijeva samo po sebi, a sada imamo, u pravom trenutku 2. oktobra imamo izbore, sada samo još trebamo birati one koji žele da budu na izborima i koje želimo birati. Ja bih više volio da nisam morao djelovati, da se nisam morao umiješati, ali uz svo poštivanje onih koji se brinu o tome, u ovoj zemlji su ljudi jednostavno svi tako nervozni. Jednostavno, hajde da svako radi svoj posao i vidite, tada stvari funkcionišu. Dakle to nije ništa spektakularno, ali to je recept kojeg sam ja evo donio. Kako stvari funkcionišu, to je na osnovu mog vlastitog iskustva iz Njemačke – rekao je.

O HNS

O tvrdnjama HNS da je poništio suverenitet države Šmit kaže:

– Ne znam šta ko kaže i ne želim da znam jer svakome bih preporučio da onaj ko se brine za suverenitet države BiH, neka da svoj doprinos da se taj suverenitet stvarno i implementira. Funkcionalnoj državi nije potrebna međunarodna zajednica, a ova zemlja želi u EU. Ja ću svakako sa najvećim uzdržavanjem koristiti ove mogućnosti, ali iskreno rečeno mislim da je tužno da smo uopšte došli dotle u ovoj zemlji da moramo tako nešto da uradimo. Dakle moguće je donijeti odluke, samo se mora dogovoriti. Demokratija znači svađa i rasprava. Naravno to je ispravno i uredu i različita mišljenja, ali demokratija ne znači da se jednostavno ljudi svađaju, da se zakače za to o čemu se svađaju, a da ne donesu onda odluku nikakvu i onda se traži krivac kazao je te dodao – rekao ke Šmit.

Dodaje da je potreban drugi put, i da postoji drugi put.

– Nama je potrebno okruženje, politička klima u BiH se mora promijeniti. Niko neće dati nešto ili izgubiti nešto ako kaže evo ja ću malo popustiti, hajde da nađemo neko zajedničko rješenje. Ali ovdje je uvijek nekako ta ideja ako ja ne dobijem 100 odsto od onog što tražim, onda su svi oni drugi tamo, oni zli koji su nešto dobili. Ne. Dakle jako puno ima nepotrebnih rečenica i riječi koje ljude uopšte ne zanimaju. Ljudi se bave svađama i raspravama, a ljudi ovdje žele jednostavno da normalno žive, da mogu da zarađuju za svoj život, a ne da slušaju političare kako govore da nešto nisu uspjeli i zbog čega nešto nisu uspjeli.

Pojašnjava da novac ne bi bio potpuno obezbijeđen.

– Morate gledati sitno štampani dio teksta. Ja sam juče ujutru kako sa Ministarstvom finansija razgovarao, potrudio sam se da u utorak nakon donošenja odluke razgovaram sa Ministarstvom finansija. Nažalost rukovodstvo nije imalo vremena da dođe, međutim ljudi koji rade tu su došli i predstavnici CIK su bili tu i dio po dio smo jednostavno odradili i razgovarali. I onda sam morao da ustanovim da nećemo postići brzinu koja nam je potrebna. 19. maja je Vlada ove zemlje trebala da obezbijedi finansiranje izbora u visini od 12,5 miliona KM. Ona to nije učinila. Ja sam dao rok do 6. juna. Slučajno, upravo 6. juna se to onda i dogodilo, ali nije bilo dovoljno i nije bilo potpuno, nisu bila sva sredstva. Ja respektujem da je to bio ispravni put, ali mogu vam reći i šta je nedostajalo. Nedostajala su oko tri miliona KM – pojasnio je.

Finansiranje izbora

Šmit naglašava da je finansiranje izbora obaveza upisana u zakon i odnosi se na Vladu.

– Nešto drugo je da je ovdje razgovarano o tom pitanju u Neumu, u Sarajevu i da bi se trebalo razgovarati o tom pitanju. Mi i dalje moramo voditi računa o tome da ne dođe ni do kakve diskriminacije konstitutivnih naroda i Ostalih. Bilo je prijedloga. U tom smislu još uvijek ima presuda sudskih koje nisu provedene, bilo da je to Sejdić-Finci ili Ljubić. Naravno da to nisu slučajevi na koje smijemo zaboraviti. U tom smislu ja svakako kažem mora se diskutirati o tim stvarima. Ali jedna stvar ne može. Ne naći zajednički jezik, a onda psovati i ružiti međunarodnu zajednicu i gledati šta će neko učiniti – rekao je Šmit.

Mišljenje je da je relativno stabilna osoba i niko se ne treba brinuti za to da će dopustiti da ga neke teme dirnu nešto specijalno.

– I zbog toga mislim da moramo ostati na ovom pitanju dalje raditi. I to ne mislim sada ni u odnosu na HDZ ni SDA ni ostale nego kažem da moramo svi zajedno sjesti i gledati šta možemo učiniti. Ja sam u svojim okvirima spreman da podržim sve i naravno sve to na kraju mora ići u Parlament.

Kada je riječ o tehničkim izmjenama Izbornog zakona kaže da mu je jako žao što ni one nisu dogovorene.

FOTO: 
CLEMENS BILAN/EPA
FOTO: CLEMENS BILAN/EPA

– Imali smo dva zahtjeva upravo kada je riječ o toj transparentnosti izbora i taj paket je trebalo samo da obezbijedi da svačiji glas se broji onako kako je dat. Ukoliko nema zahtjeva, ja vidim i da CIK može da poboljša neke stvari u svojim pravilima, ali po ovim tačkama ne želim ništa sada definitivno reći, ali mislim da bi bilo dobro kada bismo se mogli dogovoriti da upravo taj tzv. paket transparentnosti koji je u smislu birača, građanki i građana jer oni su važni, da tu možda napravimo ipak neke ispravke – kazao je.

Navodi da u Federaciji imamo situaciju u kojoj još uvijek nemamo izabranu Vladu nego Vladu koja je tu već drugi mandat.

– To može da se dogodi nešto slično za dvije sedmice, ali četiri godine je već predugo i zbog toga moramo stvarno ozbiljno razgovarati o tome na koji način ćemo tu regulativu obraditi i fiksirati tako da ne dovode do međusobne blokade. O tome se donekle razgovaralo i u Neumu, treba to možda još pogledati. Ja ne mogu reći šta će biti nakon izbora i kako će se tada ponašati. Dakle mora se još dosta žestoko sarađivati. Ja sam čuo isto tako da je Šarl Mišel narednih dana pozvao sve važne političke predstavnike iz BiH u Brisel i mislim da će se upravo voditi razgovori o tom pitanju – rekao je Šmit.

Pragmatična odluka

Kada je riječ o odnosu sa Milorad Dodikom, Šmit kaže: “Kad bih morao odgovoriti, zašto ustvari da se čovjek brine o osobi koja uopšte ne postoji. Sad ozbiljno, gospodina Dodika poznajem već 15 godina i mogu mu samo preporučiti da traži razgovor, a da ne baca oko sebe verbalnim uvredama. Gospodin Dodik dolazi u fazu da ga ljudi neće shvatiti ozbiljno. Neka se on brine o svojoj zemlji, o Srpskoj i BiH, a međunarodna zajednica neka ne bude njegova briga. Inače, kakav je to nivo rasprava, čemu to? Isto kao drvosječa u šumi se ponaša. Ne, od čovjeka koji obnaša takvu funkciju kao gospodin Dodik očekujem da se ponaša ozbiljno, da bude seriozan, pristojan i da se tako odnosi prema svojim političkim protivnicima i prema meni. I želim mu to jasno i reći i poručiti. Nemam namjeru i nisam baš raspoložen na tom nivou da razgovaram uopće. Neka se bavi ozbiljnom politikom i pristojnom politikom, a ne samo da tamo naduvava nekakve zakone. On je posljednjih mjeseci i sedmica u RS-u donosio neke propise koji su u suprotnosti sa Dejtonom, ali hajdemo zajedno da se angažujemo za poboljšanje cijele situacije. Mislim da neki lav koji posebno glasno riče, da je on ustvari jako miran i jako krotak.”

Smatra da je odluka NSRS-a da prolongira prenos nadležnosti pragmatična odluka.

– Ja je naravno, u suštini, pozdravljam. To je inače i rezultat spoznaje da nije uredu to što je učinjeno. Doduše, moram reći da po drugi put imamo to odgađanje na šest mjeseci. Bolje bi bilo da se to potpuno obustavi, a isto tako gdje su one tačke u Ustavu po kojim recimo u Republici Srpskoj se neke teme možda vide drugačije nego što to piše u Ustavu, pa hajmo o tome razgovarati, gdje su te tačke. I to je ustvari taj pravi put. Misli li možda gospodin Dodik da kada dođe u EU da će prijetnjama iz Srpske nešto postići? Onda on još uopšte nije ni razumio kako stvari funkcioniraju. Mi smo naučili da sarađujemo jedni s drugima. Nijemci i Francuzi su međusobno ratovali, pucali jedni na druge i vodili ratove. Mi ni sada nismo baš svakodnevno dobri prijatelji, ali kad su političke stvari mi surađujemo i radimo zajedno. I to je ono zajedništvo koje donosi Evropa i zbog toga još jednom kažem ohladite malo gospodine Dodik. Razmisli šta možeš učiniti za svoju zemlju i to je pitanje na koje trebaš odgovoriti i ja sam spreman razgovarati o tome – poručio je Šmit.

Na pitanje jesu li bonska ovlašćena i sankcije jedini jezik koji političari u BiH razumiju, visoki predstavnik odgovara:

– Pitali su me zašto ne koristite bonska ovlašćena. Ja sam rekao držim ih u ladici i znam kako funkcionišu, ali želio bih da ih zadržim u ladici. Sad sam morao ipak dva puta otvoriti tu svoju ladicu. To uopšte ne znači da to treba da bude svaki dan. Naprotiv, ja sam isto tako rekao ovo nije ono vrijeme koje je bilo kad je bio Pedi Ešdaun. Riječ je o tome da se stvari koriguju tamo gdje postanu teške. A put ka Evropi, prema Briselu je put na kojem se mora raditi. Ali ono što ja u svakom slučaju ne mogu uraditi svojim bonskim ovlašćenjima i neću to uraditi jeste osnovno zakonodavstvo koje se mora ovdje napraviti i donijeti da bi se došlo u Evropu, da ja umjesto toga uradim – rekao je Šmitu u Dnevniku D.

– Sjetite se npr. Zakona o sukobu interesa, Zakona o javnim nabavkama – o tim zakonima neka izvoli odlučiti Parlament, ali u Parlamentu trenutno imamo jedan nerad, odnosno ljudi ne žele da rade. Ja sam i sam 30 godina bio parlamentarac, meni ne može niko pričati o tome kako je teško donositi zakone. Ali ipak mora nešto biti. Najvažnije je ono što na kraju dobijemo, rezultat koji dobijemo, ali taj rezultat mi u BiH nemamo nažalost i onda tek možemo razmotriti i moje neko djelovanje. Ali ne možemo trajno ostaviti, tako jednostavno donositi odluke i onda su stvari riješen – dodao je.

Kaže da je rado i kao turista i ekspert, a da sada ima izvršna ovlašćenja u BiH, prenosi Avaz.

– Ali svakako čovjek se može stvarno smijati na to. Važno je u suštini ipak da za ovu zemlju nešto uradimo. To pitanje šta sam ja tačno, to nije ono što treba da bude zanimljivo. Zanimljivo je pitanje kako ja mogu pomoći, zajedno sa svima ostalima, da ova zemlja postane bolja i ja sam sasvim opušten kad su ta pitanja u pitanju. Moje ime i ne mora da ostane u istoriji, mnogo važnije je da imamo one poput Džeke koji u fudbalu npr. daju ime BiH. Čak i gospodin Dodik može učiniti nešto. Ne da drži tako velike govore, nego jednostavno neka radi – zaključio je Šmit.

Prihvati notifikacije