Politika

DOKLE ĆEMO SE SVAĐATI ZBOG DATUMA Stiže 1. mart, sa njim nove tenzije, a onda veoma kratko zatišje

Prvi mart, 11. juli, 21. novembar, 25. novembar, 9. januar... Ovi datumi u BiH predstavljaju važne godišnjice i praznike, ali i povode za nove tenzije. Jer ih nikad ne obilježavaju sva tri naroda i, po pravilu, uvijek neko nameće svoje viđenje istorije.

ZASTAVA REPUBLIKE SRPSKE I BIH
FOTO: SINIŠA PAŠALIĆ/RINGIER

Stiže nam 1. mart, koga Bošnjaci i Hrvati proslavljaju kao Dan nezavisnosti BiH, ali ga Srbi ne priznaju. Ista situacija je sa 25. novembrom, koji je u FBiH Dan državnosti BiH.

S druge strane, Srbi slave Dejton 21. novembra, koji je u FBiH normalan radni dan. Šta tek reći za 9. januar, koji je u Srpskoj izrastao u najvažniji praznik, a koji izaziva histeriju i osporavanje od strane Bošnjaka, dok se Hrvati tu drže po strani.

FOTO: MIOMIR JAKOVLJEVIĆ/RINGIER
FOTO: MIOMIR JAKOVLJEVIĆ/RINGIER

Kada je riječ o 11. julu, niko ne spori da je on dan sjećanja na žrtve strašnog ratnog zločina u Srebrenici, ali većina Srba ne priznaje da se desio genocid.

I tako u krug, svake godine BiH doslovno životari od datuma do datuma, čije obilježavanje ionako tešku političku klimu dovodi do usijanja. Istina, nijanse postoje. Srbi toliko ne spore drugim narodima da obilježavaju praznike koje žele, ali ih sami ne priznaju. To se ne može reći za obrnutu situaciju jer su bošnjački politički lideri učinili sve da na Ustavnom sudu BiH pokušaju da ospore 9. januar. Formalno su uspjeli, ali se Dan Republike Srpske svečano proslavlja svake godine.

“Datumi za potkusurivanje”

Kako smo došli u takvu situaciju, i ostali zarobljeni decenijama u njoj, da nam obilježavanje svakog od ovih, i još nekih datuma, predstavlja vrijeme rizika i nacionalnih tenzija najvišeg nivoa?

-Zato što se datumi koriste za međusobno partijsko-nacionalno potkusurivanje. Običnom čovjeku u BiH koji je doveden u zaista neizdrživo stanje u socijalno-ekonomskim smislu, nije stalo toliko do tih datuma. Ali, onima koji su nas doveli u to stanje, njima je itekako stalo do zlupotrebe tih datuma. Dakle, njima je stalo do toga da na par dana, ako ikako može na 10 dana, da se prebaci fokus javnosti na nekih gorućih životnih problema na istorijske datume kojih ima mnogo i oko kojih očigledno nemamo konsenzus – kaže za Srpskainfo sociolog Vladimir Vasić.

Sociolog Vladimir Vasić
FOTO: USTUPLJENA FOTOGRAFIJA/BOSNAINFO

Ne spori da moramo imati izuzetnu pažnju prema tim datumima jer su istorijski trenuci koji su, na neki način, važni za narode u BiH.

Ali, trebalo bi da se pomirimo 30 godina od rata sa činjenicom da imamo različite poglede na istoriju, s tim u vezi različite poglede na sporne datume. Jer, ukoliko budemo i dalje na isti način posvećivali pažnju svemu tome, prodububljivaće se međuetnička, međunacionalna kriza. To ne vodi ničemu. Ili će nas dovesti u blokadu koja će nas isprazniti. Postaćemo zemlja, ne staraca, nego zemlja stranaca – smatra Vasić.

Bez osporavanja

Posmatrajući problem iz ugla srpskog naroda, Vasić naglašaav da je jasno da „ne treba da dajemo letimitet“ datumima, poput 1. marta, prihvatajući ono „što nam se pokušava plasirati da je istina“.

-I treba da znamo šta se tada desilo. Ali, prosto nemamo mehanizme, čak smatram i da ih ne trebamo ni imati, da nekome osporavamo 1. mart ili da neko nama osporava 9. januar. Ti datumi se itekako koriste za međusobno potkusurivanje. Jer, vrlo lako bismo došli do kosenzusa oko tih datuma, ali ako to uradio, onda ne možemo prebacivati fokus pažnje na njih sa ovih nekih važnijih tema. Znači, mislim da istoriju u BiH koristimo za međusobne prepirke i podjele u društvu, a da su stvarni problemi u BiH nešto sasvim drugo. Mislim je po srijedi svega notorno neznanje. Navešću primjer spomenika Tvrtku Kotromaniću u Sarajevu, koji ćemo graditi i u Banjaluci. Treba da njegujemo tradiciju znanja – zaključuje Vasić.

Pročitajte još

Bildanje nacionalnih mišića

Iskusni novinar Elvir Padalović takođe smatra da smo sve datume sveli isključivo na dnevnopolitičku upotrebu.

Elvir Padalović
FOTO: USTUPLJENA FOTOGRAFIJA

Pa s obzirom da se mi već skoro 30 godina “svađamo” oko datuma, a političari se takmiče oko što “nezgodnijeg” saopštenja koje će “uvaliti” ovim drugim, a svake godine se ti isti datumi obilježavaju i proslavljaju, znači samo jedno, a to je da ovakva situacija odgovara svim akterima. Time se bildaju nacionalni mišići, i pokazuje da je njima stalo samo do njih samih, da tu nema želje sa uvažavanjem ili razumijevanjem – kaže Padalović za Srpskainfo.

Najnovije vijesti Srpskainfo i na Viberu
Prihvati notifikacije