Društvo

Dr Šekler o PANICI I OMIKRONU: Korona je najstabilnii virus, nestaće tek kada se cijeli svijet vakciniše

Vjerovali ili ne, ali korona virus je izuzetno stabilan virus i obični ljudi i javnost ne treba da se obaziru na mutacije, da li je došao neki delta plus ili bilo koji drugi soj - gotovo je beznačajno.

Dr Šekler o PANICI I OMIKRONU: Korona je najstabilnii virus, nestaće tek kada se cijeli svijet vakciniše
FOTO: JUTJUB/RAS SRBIJA

Međutim, iako se ne mijenja tako brzo kao grip, iako imamo vakcine koje su i dalje efikasne, nećemo ga se otarasiti dok se svi na planeti ne pelcuju, pa i Afrika, gdje je svega dva i po procenta stanovništva vakcinisano i odakle baš zbog te nevakcinisanosti opet može da krene nešto, rekao je još prije nedjelju dana virusolog Milanko Šekler iz Specijalističkog veterinarskog instituta Kraljevo.

Cijeli svijet je u panici zbog omikrona, soja kom je SZO upravo dala takvo ime prema grčkom alfabetu, a zapravo je B.1.1.529, otkriven u Južnoj Africi. Detektovan je i u Belgiji i Njemačkoj, pa je veliki broj letova ka šest afričkih zemalja zabranjen…

Pročitajte još

– Taj omikron soj, zbog kojeg se sad digla ovolika frka, nađen je još početkom novembra i tada je bio interesantan da se prati. Oboljelo je 90 ljudi u Južnoj Africi, nekoliko u Bocvani, ali još nema nikakvih podataka na osnovu kojih bi trebalo da se diže ovakva panika. Niko ne javlja da ti oboljeli imaju težu kliničku sliku ili je zato veća smrtnost. Ne znamo kako mutacije utiču ni na prenošenje, ni na otpornost vakcina, ni na kliničku sliku, i to nikako ne može da se zaključi na osnovu mutacija – kaže sada Šekler.

On ističe da koronavirus spada u najstabilnije viruse i viruse najmanje podložne promjenama, za razliku od virusa gripa.

– Svaki godine je drugi soj gripa, a delta soj korone ovde je već godinu dana, tako da je sve jasno. Grip i korona nisu iz iste familije virusa. Virus gripa ima osam parčića genoma i kada se dva virusa sretnu u istoj ćeliji, razmjene te komadiće. Kada se neko inficira virusom influence, to jest dobije grip, u istom momentu inficira se s dva različita soja, onda se oni parčići koje sam pomenuo međusobno razmjenjuju i to stvara mogućnost da se prave podtipovi, pa imate H5N1, H1N1, H1N2 i tako više od 250 osnovnih kombinacija. A korona virus se sastoji iz jednog jedinog genoma, koji je najduži genom u prirodi. I ima 29.000 slova i mora negdje neko slovo da se promeni u tome da bi se korona promijenila. Znači, korona virus spada, vjerovali ili ne, u najstabilnije viruse.

Zašto nas onda urniše skoro dve godine, pitanje je.

– Da sam u pravu, dokazuje i to da poslije više od godinu i po dana pandemije koristimo iste vakcine i uopšte nisu morale da se mijenjaju. Za grip se svake godine u onu jednu bočicu vakcine ubacuju po četiri različita soja gripa u zavisnosti od toga koje su vrste prisutne na terenu. A mi se vakcinišemo već skoro godinu istim vakcinama, koje su efikasne. To govori da je ovo stabilan virus i da je budalaština da će morati da se mijenja. I ne treba uopšte da se obraća pažnja na varijante. To je pitanje za virusologe, imunologe i epidemiologe, za javnost je potpuno nebitno. Za javnost korona virus je jedan – naglašava Šekler.

– Kada je vakcina protiv gripa efikasna 55 odsto, smatra se savršenom, a sve vakcine protiv korone imaju efikasnost veću od 80 odsto. U početku su imale i preko 90 odsto, što je nenormalno, i to je upravo zato što je ovaj virus stabilan.

Pa kad je stabilan, što ga se ne ratosiljamo?

– Da se vakcinisalo više od 80 odsto svjetskog stanovništva, već bismo imali koronu iza sebe. Povremeno bi se zaražavao neko ko nije vakcinisan, povremeno i neko ko jeste, ali mi to ne bismo primjećivali, virus bi se prilagodio i postao blag, jedan od humanih, običnih virusa koji već postoje. Ali sve dok u Africi imate 2,5 odsto vakcinisanih, a svi ostali kontinenti blago ali sigurni idu prema tom procentu od 80 odsto, nema kraja. U jednom trenutku u Africi će virus da kruži, da se stvaraju novi sojevi i postojaće opasnost za nekoliko godina da se pojavi, toliko dugo će biti potrebno, pa će slabije da štite vakcine, pa ćemo opet da dođemo u istu situaciju. Poenta je da Africi moraju da se poklone vakcine. Na kraju će vakcine morati da budu poklonjene Africi, to je sigurno – ističe Šekler.

Prihvati notifikacije