Politika

Druga opomena Dodiku prije potpune izolacije: Nove sankcije SAD - PRAŠINA SE SLEGLA, ostala brojna pitanja

Od novih američih sankcija Miloradu Dodiku prošlo je osam dana, ni pola od toga nije trajala medijska i politička galama u BiH, a potom je nastupila relativna tišina s mnogim pitanjima bez odgovora, u paketu sa razočaranjem Bakira Izetbegovića.

Druga opomena Dodiku prije potpune izolacije: Nove sankcije SAD - PRAŠINA SE SLEGLA, ostala brojna pitanja
FOTO: SINIŠA PAŠALIĆ/RAS SRBIJA

Kakva je razlika novih sankcija Dodiku u odnosu na one koje ima od 2017. godine? Kakvi su dometi novog sankcionisanja? Da li će se neke zemlje EU, ili Unija u kompletu, pridružiti ovom potezu Vašingtona?

U principu, postoje dvije vrste sankcije – jedne se odnose na zabranu putovanja u SAD, a druge na zabranu poslovanja sankcionisanog „entiteta“ i njegovih firmi s američkim državljanima i sistemom.

Korupcija

Dodik već godinama ne može da putuje u SAD, a u obrazloženju sankcija od 5. januara govori se o povezanim licima: „Sva imovina i interesi u imovini pojedinaca i entiteta iznad (Dodik i ATV) koji se nalaze u SAD ili u posjedu ili kontroli američkih osoba su blokirani i moraju se prijaviti OFAC-u. Osim toga, blokirani su i svi subjekti koji su u direktnom ili indirektnom vlasništvu 50 odsto ili više od strane jedne ili više blokiranih osoba…“ OFAC je skraćenica za Kancelariju za kontrolu strane imovine pri Ministarstvu finansija SAD.

– Najvažnija razlika ovih sankcija u odnosu na one ranije je ta što su uvedene zbog korupcije. Ne toliko da je Dodik lično uključen, nego da zna za to, da podržava… – kaže za Srpskainfo profesor međunarodnih odnosa, dr Miloš Šolaja.

FOTO: SINIŠA PAŠALIĆ/RAS SRBIJA
FOTO: SINIŠA PAŠALIĆ/RAS SRBIJA

Međutim, ekonomski analitičar i bivša ministarka finansija RS, Svetlana Cenić, kaže da su razlike mnogo veće.

– Jedno je crna lista na koju je ranije stavljen i to se tiče Stejt departmenta i zabrane ulaska, nema vize, zabrane raspolaganja imovinom u SAD. Drugo je kada vas stave na listu njihovog Ministarstva trezora, što onda ograničava i može da kontroliše uplate. A većina uplata u svijetu se kontroliše preko Amerike. Drugo, svako ko hoće da bude dobar s Amerikom, a ima ih puno, dobro će voditi računa s kim i kako posluje. Jer sankcijama se tiho sugeriše – vodi računa ko je na našoj crnoj listi. Recimo, onaj ko želi da posluje, a ne poznaje prilike u BiH, pa kada ukuca listu SAD odmah će vidjeti imena s kim ne treba da sarađuje. Kao što ukucava da provjeri čitavu zemlju da vidi na kakvoj je listi, u kojoj je zoni – objašnjava Cenićeva za Srpskainfo.

Panika

Prema njenim riječima, ono što ostavlja prostor za široko tumačenje sankcije jeste dio koji se odnosi na vlasničku strukturu.

– ATV je stavljena pod sankcije zajedno s Dodikom u toj grupi, ali oni mogu da uključe svakog ko je u toj vlasničkoj strukturi i da sankcionišu svakoga ko posluje s njima. Ameri su Ameri, oni to vrlo široko tumače kada hoće. Ovo je Dodiku drugi žuti karton. Sljedeći korak je da neće moći mrdnuti ni poslovati; samo neka nastavi. Onda je to strašno, zbog toga je on bio u panici. On nije kakvog obrazovanja, ali on to zna iz ranijeg perioda, sarađujući s Amerikancima toliko dugo. Doveli su ga, vazdigli, postavili, učili su ga, obučili, njegove su obučavali. Kada krenu da presijecaju te finansijske transakcije, samo blokiraju uplate i isplate – navodi Cenićeva.

Svetlana Cenić
FOTO: N1/YOUTUBE/SCREENSHOT

Kao primjer kako su se proveli u sličnoj situaciji navodi neke ranije funkcionere SDS.

Pročitajte još

– Znate li koliko se Milenko Vračar borio i kada je rehabilitovan da ga skinu sa liste Ministarstva trezora SAD, da može da radi? Nije mogao ništa. Navodila sam i primjer Save Krunića, koji je takođe rehabilitovan, ali SAD treba vremena i vremena. Imao je problem da otvori bankovni račun, da prima platu, jer je nije mogao dobijati na ruke. To su stvari koje se dešavaju u pozadini. A u kojoj mjeri će se dešavati Dodiku? Njemu su očigledno dali vremena da odabere hoće li to sve tako primjenjivati ili će konačno početi da razgovara s ljudima, da ne vrijeđa, da ne širi tenzije. On je američko čedo, vojska je američko čedo, Dejton je američko čedo. Dodik je bio najviše u panici zbog sina. Njemu država ionako plaća sve, ali sin je mlad dečko, treba da radi – kaže Cenićeva.

Efikasan geopolitički alat

Aleksandar Savović, izvršni direktor Centra za ekonomske, pravne i društvene analize iz Banjaluke, takođe kaže da su se prethodne sankcije SAD odnosile na političke aktivnosti, a ove koje su uvedene nedavno su usmjerene ka finansijskim aktivnostima.

Aleksandar Savović o crnoj listi SAD
FOTO: USTUPLJENA FOTOGRAFIJA

– Ove sankcije su mnogo efikasniji geopolitički alat SAD jer mogu dovesti do potpune finansijske izolacije pojedinaca, kompanija ili države. S obzirom da SAD, uz pomoć dolara kao međunarodne valute preko koje se obavi više od 50 odsto međunarodnih transakcija, može da praktično izoluje subjekta iz međunarodnog finansijskog sistema, što naravno nosi veoma teške posljedice. Pitanje je samo koliko će daleko ići američka administracija. Na primjer, ukoliko je softverska kompanija na listi sankcionisanih, oni veoma teško ili skoro je nemoguće da mogu nastaviti poslovanje, jer je većina softverskih platformi porijeklom iz SAD. Ako budu išli do kraja, to bi značilo da oni koji su pod sankcijama u suštini ne bi mogli koristiti banke, vršiti transakcije i veoma teško na bilo koji način učestvovati u finansijskom sistemu. Po mnogima, te su sankcije efikasnije i od vojnih akcija – tvrdi Savović za Srpskainfo.

Istovremeno, Milorad Dodik pokušava da stvori sliku da ga nove sankcije previše ne zabrinjavaju. Izjavio je da nije izabran da predstavlja američke, nego srpske interese u BiH, a nakon posljednjih mjera iz Vašingtona, zajedno s kolegama iz vrha SNSD, otišao je u kafanu da proslavi – uz harmoniku.

FOTO: @SNSDDODIK/YOUTUBE/SCREENSHOT
FOTO: @SNSDDODIK/YOUTUBE/SCREENSHOT

“Problemi BiH ostaju”

Čak je i lider SDA, Bakir Izetbegović, izjavio da sankcije srpskom članu Predsejdništva BiH nisu ni blizu dovoljne.

– Sankcije su krenule. I ovo je tek početak i nije ni blizu dovoljno. Ovakvo siledžijsko ponašanje Dodika i strukture koja ga prati traži puno odlučnije i efikasnije sankcije – smatra Izetbegović.

Na pitanje koji su dometi ovakvog načina kažnjavanja, Aleksandar Savović kaže da su za geopolitičku borbu sankcije veoma efikasan način kažnjavanja, ali da su za građenje državne zajednice i uređenje odnosa u BiH dometi sankcija skoro nikakvi.

– SAD će kroz ove sankcije zaštiti svoje geopolitičke interese, ali će i dalje ostati isti problemi u BiH sve dok se dogovor ne napravi između tri konstitutivna naroda. Bojim se da, ukoliko vlast u Srpskoj bude spremna da po svaku cijenu ide na dalje zaoštravanje situacije, može u jednom trenutku dovesti do „Dejtona 2“, gdje bi zapadne sile isključile Rusiju iz procesa novog uređenja BiH. Siguran sam da bi u tom slučaju Republika Srpska bila u egzistencijalnoj opasnosti. Postavlja se očigledno pitanje zbog čega!? Da li vlast ima jasne ciljeve i strategiju zbog kojih žrtvuju stabilnost Srpske i ko će odgovarati ako poslije ove krize Srpska izađe slabija nego što je sad – pita Savović.

Nesloga u Evropi

Prema riječima mnogih, stvari po Dodika mogle bi da se pogoršaju ako bi se EU na neki način pridružila američkim sankcijama. Peter Stano, portparol EU, nagovijestio je da će se u francuskom gradu Brest krajem ove nedjelje održati neformalni susret ministara inostranih poslova EU i da će se šefovi diplomatije takođe okupiti na redovnom sastanku u Briselu 24. januara. Međutim, profesor Miloš Šolaja ne očekuje da će EU jedinstveno uvesti sankcije Dodiku, jer je za to neophodan konsenzus za odluke u institucijama Unije.

– Možda će se to desiti od zemlje do zemlje. One će mjeriti svoj odnos s Amerikom, a mjeriće i odnos u okvirima EU. U ovom slučaju se zna da je Mađarska otvoreno protiv, a i još nek zemlje nemaju interes da se uvedu sankcije – kaže Šolaja.

Aleksandar Savović naglašava da se značajan broj članica EU još nije odredio po ovom pitanju, te i on misli da do saglasnosti svih članica za uvođenje sankcija neće doći.

– Međutim, pojedine zemlje, kao što je Njemačka, mogu povesti blok koji će uvesti sankcije ili iskoristiti svoju političku težinu kako bi cijela EU pratila SAD. Smatram da bi to bio loš potez za EU, jer su mnoge članice skeptične prema sankcijama kao geopolitičkom alatu, te bi to još dodatno produbilo neslaganja i krizu unutar EU – kaže Savović.

Najnovije vijesti Srpskainfo i na Viberu