Za nju je to bio prvi šumski požar, ali iskustvo koje je, kako kaže, dodatno učvrstilo odluku da se u budućnosti profesionalno bavi vatrogastvom.
Katić je, zajedno sa Aleksom Kozoderovićem i Nebojšom Slankamencem iz istog društva, učestvovala u intervenciji u Deliblatskoj peščari, gdje su se vatrogasci suočavali sa velikom površinom zahvaćenom požarom, nepristupačnim terenom, vjetrom i podzemnim požarima koji su se širili kroz korijenje ispod pijeska. Meni je to prvi šumski požar, ali generalno požar tog obima, da je nešto toliko gori na otvorenom prostoru – rekla je Katić, navodeći da je nakon poziva prihvatila da ode na teren.
Kako je opisala, posebno teško bilo je prolaziti do mjesta na kojem je trebalo braniti požarnu liniju i gledati velike površine koje su već izgorjele.
– Strašno je bilo to što smo prolazili do tačke gdje smo trebali da branimo požar, gledajući sve što je izgorjelo i što jednostavno nije moglo ništa da se uradi – navela je Katić za Euronews. Dodala je da su se situacije veoma brzo menjale zbog vetra i suve podloge, zbog čega se požar brzo širio.
Upravo su nepristupačan teren i karakteristike požara u Deliblatskoj peščari predstavljali veliki izazov. Podzemni požari i korenje koje gori ispod peska dodatno su otežavali intervenciju, dok je vjetar mogao za kratko vrijeme da promijeni situaciju na terenu.
Katić je naglasila i da je kod šumskih požara i požara na otvorenom najvažnija preventiva. Istakla je da građani koji žele da pomognu u ovakvim situacijama ne bi trebalo samostalno da odlaze na teren, već da se prethodno obuče u lokalnim dobrovoljnim vatrogasnim društvima.
“Uvijek čuvamo Natašu”
Iako je najmlađa članica društva, Katić kaže da se na intervencijama ne oseća kao neko ko je zbog godina u drugačijem položaju. Ipak, kolege posebno vode računa o njenoj bezbjednosti.
– Uvijek čuvamo Natašu na bilo kojoj intervenciji na koju izađemo, uvijek gledamo da je štedimo i čuvamo – rekao je njen kolega Nebojša Slankamenac.
Sama Katić kaže da straha na terenu nema mnogo mjesta.
– Obučeni smo za to i nema jednostavno prostora za strah, jer u strahu se ne donose baš dobre odluke – navela je.
Za razliku od profesionalnih vatrogasaca, kojima je ovaj posao primarno zanimanje, dobrovoljci se okupljaju i izlaze na teren kada je potrebna dodatna pomoć, često prekidajući svoje redovne obaveze.
Intervencije se uglavnom odvijaju u saradnji sa profesionalnim jedinicama, kojima dobrovolji vatrogasci predstavljaju ispomoć.
Od softverskih tehnologija do borbe sa vatrenom stihijom
Katić je studentkinja Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu, na smeru softverske informacione tehnologije. Vatrogastvo joj je u početku bilo hobi, ali je vremenom shvatila da je taj poziv privlači više nego profesija koju je izabrala na fakultetu.
– Oduvek sam znala da hoću da radim posao gde mogu da pomažem ljudima. Ovo mi je bio, da kažem, hobi dok studiram i jednostavno sam zavolela više vatrogastvo nego moju profesiju koju sam izabrala na fakultetu – rekla je.
Kako kaže, plan joj je da se u budućnosti profesionalno bavi vatrogastvom.
Njene kolege iz DVD “Dr Laza Kostić” takođe naglašavaju da je timski rad ključan na svakoj intervenciji. Požari na otvorenom posebno su nepredvidivi, jer se zbog vetra, terena i brzine širenja situacija može promeniti za svega nekoliko minuta.
Bilo da su na vežbi, intervenciji ili rade nešto u okviru samog društva, svako ima svoju ulogu i svi deluju zajedno.
– Mi smo posebni po tome što zaista svi radimo kao tim. Da li su u pitanju vježbe, intervencije na samom terenu ili spremanje prostorija, svi radimo kao jedan tim i svi smo jednaki – kaže Slankamenac.
Tokom intervencije u Deliblatskoj peščari, vatrogasci su u jednom trenutku branili jednu liniju požara, da bi se plamen iznenada pojavio stotinak metara iza njih. Tada je bilo neophodno brzo reagovati kako bi se sprečilo dalje širenje i zaštitile kuće i vikendice.
Vatrogasci upozoravaju da se požari na otvorenom značajno razlikuju od onih u zatvorenim prostorima. Na njih utiče mnogo više faktora, a organizacija je posebno zahtevna kada je zahvaćena velika površina.
Zato, kako ističu, bezbednost i ljudski život moraju biti na prvom mestu. Materijalna dobra dolaze tek nakon toga, dok su obuka, oprema i uigran tim neophodni za bezbednu intervenciju.
Vatrogasci apeluju na građane da tokom boravka u prirodi, posebno u sušnim periodima, ne pale vatru na otvorenom i ne bacaju opuške. Ukoliko primijete požar i procjene da ga sami ne mogu bezbjedno ugasiti, treba odmah pozvati vatrogasce na broj 193, a ne pokušavati samostalno da intervenišu.
Katić i njene kolege pozivaju i one koji žele da pomognu dobrovoljnim vatrogascima da se raspitaju o mogućnostima uključivanja u lokalna društva, ali i o donacijama, s obzirom na to da se dobrovoljna vatrogasna društva u značajnoj meri oslanjaju na podršku građana. Za odlaske na takve požare i učestvovanje u gašenju mora da se prođe određena obuka, mora da se zna šta se radi. Ne može bilo ko da ide. Ipak je to veoma opasna situacija i opasno okruženje – objašnjava Kozoderović.
Savjetuje građanima koji žele da budu spremni za ovakve situacije da se uključe u rad dobrovoljnih vatrogasnih društava i kroz obuku steknu neophodna znanja, prenosi Euronews.
Bonus video:
Saznajte sve o najvažnijim vijestima i događajima, pridružite se našoj Viber zajednici ili čitajte na Google News.